Саба зора, а ја још код двора,
подне виче, а ја у чаршији,
ићиндија, а ја у лов пођо;
к'д би вече, улови девојку,
и улови сив зелен сокола, 5
и доброга коња од мегдана;
коња врза за јелу зелену,
а сокола за јелову грану,
а девојку себи за десницу,
па се успе, на вр' Шар-планине, 10
нађо леда, лего да поспавам.
К'д се диго трећи дан на пладне,
ал ми нема лијепе девојке,
нема коња, а нема сокола,
ја отидо у нову чаршију, 15
па се врати' у ладну меану;
ал девојка ту пре мене била,
коња дала за црвено вино,
а сокола за љуту ракију,
себе дала за добра јунака! 20
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 83-84.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 202.
