СЕБИЧЊАЦИ...

Извор: Викизворник
СЕБИЧЊАЦИ...
Писац: Мита Поповић





     СЕБИЧЊАЦИ...
            
Себичњаци, превртљивци,
   Злоковарни људи!
Што пеленом напунисте
   Ломне моје груди:

Што сејете семе лажи
   Пакости и злости?
Што би живе, да ми у гроб
   Положите кости?

Што гракћете к'о гаврани?
   Што ме пападате?
Ил' камењем, што се на ме
   Немило бацате?

Зашт' и данас непрестано
   Вигове плетете?
Ил' би ваљда и од драге
   Да ме отргнете?

Пустите ме: нек ми душа
   Лешпе снове ствара,
Нек се срце јадоморно
   У груди одмара.

Та доста већ, од колевке,
   Све до овог дана:
Доста беше и пелена
   И жучи и рана!

Ил' ходите зломишљени
   На зло брзи људи,
Ускорите, распорите
   Бедне ове груди.

Само злобно не кидајте
   Цветак онај млади,
Што ми миље племенито
   У срцу засади.

Светиња је!... неповред је,
   Што ми срце пали!...
Па кидајте слабо тело
   Хале и шакали!

К'о мученик на гломачи
   Ћутећки умрећу:
Али дати окаљати
   Светињу ми нећу!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.