САРДАНАПАЛ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
САРДАНАПАЛ
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




   САРДАНАПАЛ

Што ћу дуго да отежем?
     Вајда ми је мала!
Ја мудријег незнам краља
     Од Сарданапала.

Сарданапал краљ је био,
     Баш по мојој вољи,
Нит' беше, нит' ће бити
     Икад који бољи.

О клин си је обесио
     Штит и буздоване,
Мрзио је као кугу
     Јуначке мегдане.

Није с' тога, што му ваљда
     Жао беше жића:
Него што је грозио се
     Од крвопролића.

Одрек'о се свег украса,
     Одрек'о пурпура:
Тога зеља и сувише
     Наш'о је у цура.

Није никад пијан био
     Од душманске крви,
Ал при крвци из чокота
     Међ првима први.

Љубио је... грлио је...
     Пио је... ужив'о...
Место перја на момини
     Недри је почив'о.

А кад наста зла поворка
     Од крвавих дана,
Те душмани нападоше
     На њ са свију страна.

Сарданапал узе узор
     Девојчица млади,
Узе злато, узе сребро
     Те гломачу згради.

Још загрли красну мому
     Страстним загрљајем,
Пољуби је дуготрајним
     Жарким пољубљајем.

Насмеја се, па гломачу
     Под собом запали —
А пламени језици се
     Живо разбуктали.

И душмани кад су краљу
     Дворе заузели,
Већ онда су њему ветри
     И пеп'о разнели!



Извор[уреди]

  • Одабране песме Мите Поповића, 1874., Накладом књижаре браће Јовановића у Панчеву, стр. 31-33.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.