Ружу бер турско момче,
Па је носи свјетлом цару,
А царица цара буди:
„Устани де, св'јетли царе,
Ево дошло турско момче, 5
И набрало чашу руже,
Шта ћемо му дара дати?”
„Дара дати, златан дукат!”
Оде момче у горицу,
Опет бере чашу руже, 10
Па је носи св'јетлом цару,
А царица цара буди:
„Устани де св'јетли царе,
Ево дошло турско момче,
И набрало чашу руже, 15
Шта ћемо му дара дати?”
„Дара дати, врана коња!”
Оде момче у горицу,
Па набере чашу руже,
Па је носи св'јетлом цару, 20
А царица цара буди:
„Устани де, св'јетли царе!
Ево дошло турско момче,
И набрало чашу руже,
Шта ћемо му дара дати?” 25
„Дара дати бритку сабљу!”
Оде момче у горицу,
У горицу, пјевајући.
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 227.
