Везак везла Роса, робињица,
Везак везла у море гледала.
Отуд лете два врана гаврана,
Те падоше Роси на рамена.
Пнтала их Роса робињица: 5
„Ој, Бога вам два врана гаврана,
Јесте л' били у латинској земљи,
Видесте ли моју стару мајку,
Јесу л' ми се браћа поженила,
Јесу л' ми се сеје разудале, 10
Јес' узреле крушке медунице,
Јес' удале моје другарице?"
Ал' говоре два врана гаврана:
„Узреле су крушке медунице,
Удале се твоје другарице: 15
Све су ти се сеје разудале,
Сва су ти се браћа иженили;
Синоћ ти се најмлађи жењаше,
Твоја мајка свилен дар дељаше,
И у дару тебе помињаше, 20
А ој, леле, Росо, робињице.
