Роса паде по ливаде,
куј ливаду чува?
Девојка ливадарка,
али је одбегла.
По њо трчи млад овчар, 5
с кривак росу тресе.
Стан’ почекај, ливадарке,
ти ћеш мо'а да си.
Ни ћу стати, ни говорит',
ни ћу тво'а да сам. 10
Овчару ми мека грудва,
студена постеља.
Орачу ми калне ноге,
ал, бела погача.
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 230.
