Роса паде по ливаде,
куј ливаде чува?
Девојка је ливадарка,
али је одбегла.
По њо трчи млад терзија, 5
с аршин росу тресе,
стан' почекај, ливадарка,
ти ћеш мо'а да си.
Ни ћу стати, ни говорит',
ни ћу тво'а да сам; 10
терзија ми лепо носи,
ал' му жена проси,
терзија ми ситно шије,
али често бије.
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 230.
