Роса пада, мутна вода дође,
мој босиок покрај воде расте.
Спремих брата да ми га обиђе.
Братац дође и хабер донесе:
— Паша пао насред босиока, 5
пашалије око босиока.
Хајде, секо, тебе паша зове
да избереш за себе јунака,
гледај, секо, немој ожењена!
— Како ћу их, брате, познавати? 10
— Лако ћеш их, секо познавати!
У јунака млада нежењена,
бијело је и румено лице,
црне очи два драга камена,
куд год иде, у пенџере гледи. 15
У јунака млада, ожењена
тамно му је и мршаво лице,
црне су му очи помућене,
куд год иде, он преда се гледи!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 644.
