Род родила зелена јабука
Род родила зелена јабука,
Редом аге јабуку чувале,
Реда дође аги Хасан аги,
Да он чува зелену јабуку.
Довикује ага Хасан ага: 5
„О Мејрушо, драга сестро моја!
Заранице воде донесите,
А за сунца дворе затворите,
Ја ћу ићи јабуку чувати:
Заклиње се Уво Салихага 10
Да ће теби лице обљубити.
Чувај свога лица бијелога,
Мога рза, а свога образа,
Немој брату образ запалити!"
То Мејруша брата послушала, 15
Луда била, мудро свјет примила:
Зараније воде донијела,
А за сунца дворе затворила.
Кад је било око пола ноћи,
Неко куца халком на вратима; 20
Исходила Мејруша дјевојка,
Исходила, тихо говорила:
„Ко то куца халком на вратима?"
Проговара Уво Салихага:
„Отвор’ дворе, Мејро, сестро моија, 25
Врло ме је заболила глава!
Њему вели Мејруша дјевојка:
„Хајд’ отале, Уво Салихага!
Ти нијеси братац Хасан аге,
Већ си главом Уво Салихага!" 30
Опет вели Уво Салихага:
„Отвор’ дворе, ако бога знадеш,
Чинд ми се сад ћу умријети!"
Проговара Мејруша дјевројка:
„Ако јеси братац Хасан ага, 35
Хајд’ се попни кули на пенџере,
Промоли ми руке кроз демире,
Да ти видим бурме на прстима."
То је Уво једва дочекао,
Он се попе кули на пенџере, 40
Па промоли руке кроз демире.
Не гледа му бурме на прстима,
Већ му свеза руке на демире,
Онда леже у меке душеке,
Пружа руке по меку јастуку: 45
„Ђела, Уво, на бијелу руку!
Ђела, Уво, ако ти је драго,
Ако нећеш, па тии није дираго,
Има, аго, и коме је драго.
Доста има горе неломљене 50
И господе младе нежењене,
Пробираћу ког је мени драго."
Проговара Уво са пенџера:
„Прођи ме се, Мејрушо дјевојко,
Доста ми је и сувише јада, 55
Јер је мене свезала дјевојка!"
Мејра заспа ко да је заклана.
Кад су први пјевци запјевали,
Пробуди се лијепа дјевојка,
Зове Уву на бијелу руку. 60
Опет вели Уво Салихага:
„Прођи ме се, Мејрушо дјевојко,
Доста ми је и одвише јада,
Јер је мене свезала дјевојка!"
Кад свануло и сунце граниуло, 65
Док ево ти аге Хасан аге
И он пита своју сестру Мејру:
„Је л’ ти ноћас Салко долазио?"
Вели њему Мејруша дјевојка:
„Јест ми ноћас Салко долазио, 70
Ако ми се младој не вјерујеш,
Ено Салко сједи у чардаку!"
Кад то чуо ага Хасан ага,
Он отрча на горње чардаке,
Кол’ко трчи, басамаке ломи. 75
Кад угледа Уву на пенџеру,
Махну сабљом и десницом руком,
Да Саииху отсијече главу.
Мејра му се по сабљи савија:
„Не удри га, брате Хасан ага, 80
Не удри га, поклони га мени!"
Кад то чуо Хасан ага,
Махну сабљом и десницом руком
Да Мејруши отсијече главу.
Проговара Уво Салихага: 85
„Не удри је, ако бога знадеш!
Не удри је, поклони је мени!"
Кад то чуо ага Хасан ага,
Не удри је, поклони је Уви.
Одведе је Уво Салихага, 90
Одведе је своме бијелу двору.
