Роду, II

Мило Јововић

Српски роде, мили роде!
Наша дико, наша славу,
У теби је зрак слободе
Од в'јекова засијао.

Напаћени кроз сто мука
Бранише те синци мили,
Била им је снажна рука
Да с' одупру свакој сили.

Од Косова па до сада,
Јуначки се Србин бори;
За слободу гине, пада,
Да свом роду вјерно двори.

Не плаши се силе, људи,
Нит' му ханџар страха даје;
Његове су челик груди,
Он се ником не подаје.

Српски роде, мили роде,
За тебе смо справни само:
Посред ватре, посред воде,
Да животе наше дамо.

Косово нас учи поље,
На дужности наше свете:
Да је пасти мртав боље,
Него носит ланце клете.

На хиљаде туна паде
Славних српских мученика;
Лазар свети живот даде,
И Обилић, наша дика.

И ми ћемо, мили роде,
Њине стопе слиједити;
Ради тебе и слободе
Ув'јек своју крвцу лити.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Босанска вила“, број 11., у Сарајеву, 15. јуна 1895., стр. 162.