Родољупци/30
ДЕЈСТВО ПЕТО
(У Београду)
Позорје прво
ШЕРБУЛИЋ, мало потом СМРДИЋ
ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу!
СМРДИЋ. (ступи): Шта ви радите?
ШЕРБУЛИЋ: Ето, већ се плаћа четири цванцика на пет форинти. Ако устраје овако, остаћемо просјаци.
СМРДИЋ: Ја нисам мислио да су Сервијанци такви људи. Ама чашу вина да ми је ко пружио.
ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио? Дошли страни људи у Сервију, бегунци, код њи' да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио побећи него остати под Маџарима.
СМРДИЋ: Видим ја, родољубије се не уважава.
ШЕРБУЛИЋ: Јошт сте ви добро; заграбили сте кад сте били у одбору, па вам ја сад лако.
СМРДИЋ: Колико сам заграбио? Чујем да су ми из куће однели све.
ШЕРБУЛИЋ: Платила је каса одборска. Али ја ни службе ни врага, па да ми однесу двеста мерова жита и сто акова вина.
СМРДИЋ: Чујем да је зато што су вас тужили они које сте опљачкали.
ШЕРБУЛИЋ: Шта сам пљачкао? Лажу.
СМРДИЋ: Говоре за онај шмук што ваша супруга носи.
ШЕРБУЛИЋ: То сам добио од једног Маџара што сам га искупио од Сервијанаца. Али ако овако потраје, те се не вратимо кући, отићи ће без трага и шмук и све.
СМРДИЋ: Тај Рус као да на пужевима иде.
ШЕРБУЛИЋ: Видим ја, од нас неће бити ништа.
СМРДИЋ: Наши су кукавице; 'оћеду Војводину, оћеду ово, 'оћеду оно, а кад тамо — мућак! Шта су л' почињали кад нису били вредни израдити.
ШЕРБУЛИЋ: Лагали по новинама сад ово, сад оно, а нигди ништа, него су нам остале куће да их упропасте.
СМРДИЋ: Требало би потући све оне који су започели.
ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем: Да смо се држали Маџара, никад боље. Али они "не, не", докле нас не дотераше у Сервију.
СМРДИЋ: Да губимо на банкнотама.
ШЕРБУЛИЋ: И да ме зову Швабом.
СМРДИЋ: Јест, сад сам му Шваба! А шта је долазио да нас диже!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|