Родоскрвни грех

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Родоскрвни грех

Мили Боже, чуда великога,
Ђе брат сеју јединицу љуби!
Не љуби је как се сеја љуби,
Већ ју љуби как се љуба љуби!
Љубио ју три године дана - 5
Кад четврта година настала,
Јадна сеја око двора ода,
Па дозива брата јединога:
„Кради бајо од бабе коњица,
Ја ћу млада руво од матере, 10
Па ми ајмо кроз гору зелену -
Нешто ми се сукња покраћује,
И свилени појас отјешњује:
Чини ми се да ће чедо бити!”
Кад су ишли преко поља равна, 15
За њима се поље осушило;
Кад су прешли преко воде ладне,
За њима је вода усанула;
Кад су ишли преко горе чарне,
Насред горе бунар воде ладне; 20
Онда сеја брату говорила:
„Ту ћмо бајо стати, почивати,
И бијело лице умивати -
Чини ми се да ће чедо бити!”
Сеја с коња, а чедо под коња, 25
Како паде, нако проговара:
„Примај мене, оче и ујаче!
Богом оче, а родом ујаче!
Ти си своју душу огријешио,
Што си моју мајку обљубио - 30
Мајку моју, а сестрицу своју!”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 154.