Родоскрвни грех
Мили Боже, чуда великога,
Ђе брат сеју јединицу љуби!
Не љуби је как се сеја љуби,
Већ ју љуби как се љуба љуби!
Љубио ју три године дана - 5
Кад четврта година настала,
Јадна сеја око двора ода,
Па дозива брата јединога:
„Кради бајо од бабе коњица,
Ја ћу млада руво од матере, 10
Па ми ајмо кроз гору зелену -
Нешто ми се сукња покраћује,
И свилени појас отјешњује:
Чини ми се да ће чедо бити!”
Кад су ишли преко поља равна, 15
За њима се поље осушило;
Кад су прешли преко воде ладне,
За њима је вода усанула;
Кад су ишли преко горе чарне,
Насред горе бунар воде ладне; 20
Онда сеја брату говорила:
„Ту ћмо бајо стати, почивати,
И бијело лице умивати -
Чини ми се да ће чедо бити!”
Сеја с коња, а чедо под коња, 25
Како паде, нако проговара:
„Примај мене, оче и ујаче!
Богом оче, а родом ујаче!
Ти си своју душу огријешио,
Што си моју мајку обљубио - 30
Мајку моју, а сестрицу своју!”
