Роб (Владислав Петковић Дис)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Роб
Писац: Владислав Петковић Дис


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
РОБ

Књиго моја свију снова, ево роба!
Око душе, зоро дана, боје зрака,
Ја сам тебе пронашао до свог гроба
Да те гледам, да те волим из свог мрака.

И док стара поноћ носи моје дане,
И док ланац мука стеже и окива,
Бол, падања и потреси да саране —
Моја глава на твом крилу нек почива.

И док дуби верна слутња страх језиви,
И једина песма док је још крик сова,
Моје срце, јадно срце, нека живи,
Нек још куда, књиго моја свију снова.

Челом мојим и данас је сплет од бора.
Ал' су очи озарене увек тобом;
Ти си извор и слободе и одмора,
Измирење са пустињом и са гробом.

Књиго моја свију снова, ево роба!
Око душе, зоро дана, боје зрака,
Ја сам тебе пронашао до свог гроба
Да те гледам, да те волим из свог мрака.

Ти никада можда ниси знала да је
Твоја младост мени живот, моја снага,
Што обилно пружа мени загрљаје,
И заборав и пијанства тако драга.

Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала,
Бујну косу кад пргаво сама сплећеш,
Кад у врту береш ружу што је цвала,
Ружу береш и на груди своје мећеш,

Кад хаљину своју држиш с пуно поште,
И ти прсти, и те руке — да л' си знала,
Кол'ку радост мени носе и милоште —
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?

И док имам руке, груди, усне твоје,
И те очи пуне среће и незнања,
Ја осећам како дише лето моје
И мој сутон у коме се топло сања.

Небо мије твоја љубав, твоја соба,
Вера ми је твоје лице без облака —
Књиго моја свију снова, ево роба,
Да те грли, да те воли из свог мрака.



Извори[уреди]

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 172-173.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 102 године.