[Робила је Роса робињица]
Робила је Роса робињица,
Робила је за девет година
И десете четири месеца,
Па је јадна покрај мора села
Ситан везак на ђерђефу везла, 5
Ситно везла у море гледала,
Угледала два врана гаврана:
„Нисте л’ дигод из земље Инђије?
„Да ли знате моју стару мајку,
„Је ли мајка браћу иженила, 10
„Је ли мајка сеје разудала,
„Је ли моје поарчила благо?“
Ал’ беседе два врана гаврана:
„Јесмо, Росо, од земље Инђије;
„Ми ти знамо твоју стару мајку; 15
„Јесте мајка браћу иженила,
„Јесте мајка сеје разудала
„И твоје је поарчила даре“.
Кад то чула Роса робињица,
Ал’ говори Роса робињица: 20
„Поздравите моју стару мајку
„Да с’ не нада Роси робињици“.
Зави очи, па у море скочи.
Илија Дукић из Стејановаца
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
