Ришњанин хаџија и Лимун трговац

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Кад се жени Ришњанин хаџија,
0002 На далеко запроси ђевојку,
0003 Преко Саве преко воде ладне
0004 У лијепу шеру Митровици,
0005 У некаква Митровског диздара.
0006 Прстен ставља, свадбу уговара
0007 Три мјесеца бијелијех дана:
0008 „Док отидем Рисну на крајину,
0009 „И покупим кићене сватове,
0010 „И док дођем шеру Митровици.”
0011 Сроши хаџо хиљаду дуката,
0012 Па одатле опреми дората,
0013 Оде право Рисну бијеломе.
0014 Кад изиђе на Гласинац равни,
0015 Ту сустиже Лимуна трговца,
0016 Гони Лимун хиљаду волова.
0017 На Лимуну свијетло оружје:
0018 За појасом двије пушке мале,
0019 Све у чисто заљевене злато;
0020 О бедрици мача зеленога;
0021 О рамену дуга прекоморка,
0022 И на њој је тридесет павата,
0023 Свака павта од десет дуката,
0024 Код нишана тридесет дуката.
0025 Бесједи му Ришњанин хаџија:
0026 „Ја Лимуне, од мора трговче!
0027 „Добро т’ имаш свијетло оружје!
0028 „Да ми хоћеш тако начинити,
0029 „Дао бих ти хиљаду дуката.”
0030 Вели њему Лимуне трговче:
0031 „Ој Бога ми, Ришњанин-хаџија!
0032 „Ја оћерах на Млетке волове,
0033 „Док ја продам хиљаду волова,
0034 „Купићу ти свијетло оружје,
0035 „А у нашем Задру оправити,
0036 „Послаћу ти Рисну на крајину.”
0037 Ал’ говори ришњанин хаџија:
0038 „Дај, Лимуне, двије пушке мале,
0039 „Да ја видим, би л’ ми уисале.”
0040 Даде Лимун двије пушке мале.—
0041 „Дај, Лимуне, мача зеленога,
0042 „Да ја видим, би л’ ми уисао.”
0043 Даде Лимун мача зеленога.—
0044 „Дај, Лимуне, дугу прекоморку,
0045 „Да ја видим, би л’ ми уисала.”
0046 Даде Лимун дугу прекоморку.
0047 А кад хаџо све узе оружје,
0048 Те припаса себе ок паса,
0049 Он окрену ата доратаста,
0050 Па он пође равнијем Гласинцем.
0051 За њим Лимун јадан пристајаше:
0052 „Богом брате, Ришњанин-хаџија!
0053 „Не носи ми свијетла оружја,
0054 „Тврду тебе моју вјеру дајем,
0055 „Док ја продам хиљаду волова,
0056 „Хоћу тебе боље начинити,
0057 „Начинити, па га поклонити.”
0058 Обзире се Ришњанин хаџија,
0059 Па потеже дугу прекоморку,
0060 А говори Лимуну трговцу:
0061 „Врат’ се курво, Лимуне трговче!
0062 „Твојом ћу те пушком сагубити.”
0063 Кад то виђе Лимуне трговче,
0064 Он се јадан к воловима врати,
0065 Па говори Ришњанин-хаџији:
0066 „Нос’ оружје, Ришњанин-хаџија!
0067 „Добро знадем, куд си пролазио:
0068 „На Сави си цуру испросио;
0069 „Ал’, тако ми моје вјере тврде!
0070 „У Рисну је загрлити не ћеш
0071 „За живота и за здравља мога;
0072 „Далеко је од мора до Саве,
0073 „Да ако се ђегођ удесимо:
0074 „Ја оћерах на море волове,
0075 „Док ја продам хиљаду волова,
0076 „Побоље ћу начинит’ оружје,
0077 „Ал’ ти више трговати не ћу:
0078 „Ја имадем Богом побратима
0079 „У Перасту Пивљанина Баја,
0080 „И у њега сто двадесет друга,
0081 „Одврћ’ ћу се к њему у хајдуке,
0082 „Толико ћу друга накупити,
0083 „Чекаћу те у Коритим’ равним,
0084 „Кад, хаџија, пођеш по ђевојку,
0085 „Па што коме Бог и срећа даде:
0086 „Ја повратит’ шалу за срамоту,
0087 „Јали своју изгубити главу.”
0088 Оде Хаџо Рисну на крајину,
0089 Лимун оде мору дебеломе
0090 И оћера хиљаду волова;
0091 Он продаде на мору волове,
0092 Па у Млетку начини оружје,
0093 Па он оде бијелу Перасту,
0094 Одврже се к Бају у хајдуке,
0095 Скупи себе сто двадесет друга.
0096 Оде хабер Ришњанин-хаџији,
0097 Он не смије купити сватова.
0098 Тако стаде године четири.
0099 А кад пета настаде година,
0100 Књигу пише Митровски диздару,
0101 Те је шаље Ришњанин-хаџији:
0102 „О мој зете, Ришњанин-хаџија!
0103 „Ти у мене испроси ђевојку,
0104 „Нит’ је водиш, ни одговор дајеш
0105 „Ево има четири године:
0106 „Да је била од седам година,
0107 „Сад би веће бука за удадбу.”
0108 Дође књига Рисну на крајину,
0109 Кад је виђе Ришњанин хаџија,
0110 Нуто њему муке и невоље!
0111 Другу хаџо књигу начинио,
0112 Оправи је Митровском диздару:
0113 „О мој тасте, Митровски диздару!
0114 „Кад сам оч’о од твојега двора,
0115 „С љутом сам се гујом завадио,
0116 „Са Лимуном на равну Гласинцу:
0117 „Отео му свијетло оружје;
0118 „Сад с’ одврг’о Лимун у хајдуке,
0119 „Једнако ме чека у планини
0120 „Са његових сто двадесет друга
0121 „И с толико јоште Бајовијех.”
0122 Па он стаде купити сватове.
0123 Скупи хаџо хиљаду сватова,
0124 Па он спрема брата Дурмиш-бега,
0125 Да му буде ђевер уз ђевојку;
0126 Дурмиш-бега брата сјетоваше:
0127 „Чујеш мене, брате Дурмиш-беже!
0128 „Тајом мене кроз Корита прођи,
0129 „Прођи, брате, отуд и одовуд:
0130 „Знаш која је у Коритим’ гуја,
0131 „Љута гуја Лимун харамбаша.”
0132 Одатле се свати подигоше;
0133 Кад су били кроз Корита равна,
0134 Туда они мирно пројездише,
0135 Јера Лимун не шће ударити:
0136 Нема хаџа, а нема ђевојке;
0137 Отидоше шеру Митровици.
0138 Лијепо их диздар дочекао;
0139 Придржа их неколико дана,
0140 Па дарива кићене сватове
0141 Ког јаглуком, кога бошчалуком;
0142 Дурмиш-бегу коња и ђевојку:
0143 „Ето, бего, коња и ђевојке,
0144 „Док ти дођеш Рисну на крајину,
0145 „Тебе коњиц, хаџији ђевојка.”
0146 За ђевојком мати пристајаше,
0147 Па ђевојци тихо бесјеђаше:
0148 „Ђегођ, шћери, на конаку будеш,
0149 „Одсвакле ми ситну књигу врати,
0150 „Да ја знадем, ђе сте здраво били.”
0151 Одатле се свати подигоше,
0152 И одоше бијелу Зворнику,
0153 Ту су први конак учинили.
0154 Рано рани лијепа ђевојка,
0155 Гради књгу, те матери шаље:
0156 „Здраво смо ти, мајко, у Зворнику.”
0157 Одатле се свати подигоше,
0158 Изиђоше на Гласинац равни,
0159 Код оџака у Шаин-пашића
0160 Ту су други конак учинили.
0161 Кад у јутру освануло јутро,
0162 А ђевојка ситну књигу гради,
0163 Те је шаље својој старој мајци:
0164 „Здраво смо ти, мајко, на Гласинцу.”
0165 Одатле се свати подигоше
0166 До у Прачу у касабу малу,
0167 И ту трећи конак учинише.
0168 Ран’ у јутру урани ђевојка,
0169 Она гради књигу на кољену,
0170 Те је врати својој старој мајци:
0171 „Здраво смо ти до Праче касабе.”
0172 Одатле се свати подигоше,
0173 У Јабуци конак учинише
0174 Код оџака бега Повлачића.
0175 И одатле цура књигу врати:
0176 „Здраво смо ти у Јабуци, мајко.”
0177 Па с’ одатле свати подигоше,
0178 На загорју конак учинише
0179 Код Ченгијћа двора бијелога.
0180 И одатле цура књигу врати:
0181 „Здраво смо ти на Загорју, мајко.”
0182 Одатле се свати подигоше,
0183 И дођоше на равно Чемерно.
0184 И одатле цура књигу врати:
0185 „Здраво смо ти, мајко, на Чемерну.”
0186 Па с’ одатле свати подигоше,
0187 И дођоше у Врбицу малу.
0188 И одатле цура књигу врати:
0189 „Здраво смо ти у Врбици, мајко.”
0190 Одатле се свати подигоше,
0191 У Церници конак учинише.
0192 Кад у јутру јутро освануло,
0193 Уранила лијепа ђевојка,
0194 Рони сузе низ бијело лице.
0195 Говори јој ђевер Дурмиш-беже:
0196 „Снахо моја, живота ти твога!
0197 „Што прољеваш сузе од очију,
0198 „Те не градиш књигу на кољену,
0199 „Те не шаљеш својој старој мајци?”
0200 Говорила лијепа ђевојка:
0201 „Ој Бога ми, мој мили ђевере!
0202 „Ја сам ноћас чудан сан уснила:
0203 „Ударисмо кроз Корита равна,
0204 „Сва Корита притиснула тама,
0205 „А из таме испадоше вуци,
0206 „Све сватове наше рашћерашем
0207 „Тебе обје одгризоше руке,
0208 „Мене живој срце ишчупаше.”
0209 Говори јој беже Дурмиш-беже:
0210 „Бе не лудуј, моја снахо драга!
0211 „Сан је лажа, а Бог је истина;
0212 „Већ ти мајци ситну књигу пиши.”
0213 Тад’ ђевојка књигу начинила:
0214 „Ето, мати, књиге најпотоње.”
0215 Отале се дигоше сватови.
0216 Дурмиш-беже свате сјетоваше:
0217 „Не пјевајте, ни пушке бацајте,
0218 „Уставите зиле и борије,
0219 „А савијте свилене барјаке,
0220 „Док прођемо кроз Корита равна.”
0221 То су бега свати послушали:
0222 Кад су били у Корита равна,
0223 Уставише зиле и борије,
0224 А савише свилене барјаке,
0225 Ни ко пјева, ни ко пушке баца,
0226 Тајом иду кроз Корита равна,
0227 Млидијаху, нико не виђаше,
0228 Ал’ то гледа Бајо и Лимуне
0229 Са стијене из Кобиље главе;
0230 Па Лимуну Бајо говораше:
0231 „Ој Лимуне, драги побратиме!
0232 „Ј сам чуо, ђе говоре људи:
0233 „ „Од како је гавран поцрњео,
0234 „ „Није хајдук разбио сватова;” ”
0235 Гријота је уд’рит’ на сватове
0236 „И ђевојци срећу укинути;
0237 „Да сватове данас пропустимо,
0238 „Чекаћемо Ришњанин-хаџију,
0239 „Кад хаџија у пунице пође.”
0240 Лимун свога послушао побра,
0241 Пропустише кићене сватове.
0242 Кад су били на измак Корита,
0243 Бог убио црна циганина!
0244 Кој’ завика из грла бијела:
0245 „Чала сада, наше мектербаше!
0246 „На срамоту Бају и Лимуну,
0247 „Кад прођосмо кроз Корита равна,
0248 „А не смјеше уд’рит’ на сватове.”
0249 Ударише зиле и борије,
0250 Стаде јека бубња и свирала,
0251 Стаде праска малијех пушака,
0252 Стаде вика добријех јунака.
0253 Кад то зачу Бајо и Лимуне,
0254 Обојица на ноге скочише,
0255 А за њима до двије стотине,
0256 Побратиме, и четрест друга,
0257 Па спадоше у богазе тврде,
0258 Засједоше у богазим’ Турке,
0259 Међу усе упушћаше Турке,
0260 На њих живу ватру оборише,
0261 Па једнога Бога поменуше,
0262 А мачеве оштре повадише,
0263 Међу Турке јуриш учинише,
0264 Растиснуше на четири стране,
0265 Као вуци бијеле јагањце:
0266 Што пропушћа Пивљанине Бајо,
0267 Дочекује Лимун харамбаша;
0268 Доста љутих починише јада:
0269 Од сватова нико не утече;
0270 Оста јадна на друму ђевојка,
0271 И код ње је ђевер Дурмиш-беже,
0272 Око ње је саклопио руке;
0273 Ал’ долеће Лимун харамбаша,
0274 Па говори младу Дурмиш-бегу:
0275 „Пусти руке од моје ђевојке.”
0276 Вели њему ђевер Дурмиш-беже:
0277 „Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,
0278 „Да б’ отпале обје до рамена.”
0279 Ману мачем Лимун харамбаша,
0280 Одс’јече му руке до рамена.
0281 Паде беже у зелену траву,
0282 Лимун узе за руку ђевојку;
0283 Велик они шићар покупише,
0284 Па одоше уз Кобиљу главу,
0285 Па сједоше пити рујно вино,
0286 Служи вино Туркиња ђевојка
0287 Златном чашом и бијелом руком.
0288 Поашо је Ришњанин хаџија,
0289 Да он срете кићене сватове
0290 С његовијех стотину Ришњана;
0291 Кад се прими уз Рудине равне,
0292 Чу хаџија пушке у Коритим’;
0293 Своме се је јаду досјетио.
0294 Брже иде у Корита равна,
0295 Када дође у Корита равна,
0296 По богазу крвца огрезнула;
0297 Нађе брата свога Дурмиш-бега
0298 Осјечених руку до рамена;
0299 Све му беже право казиваше.
0300 Вели њему Ришњанин хаџија:
0301 „Дурмиш-беже, ако Бога знадеш!
0302 „Куд ли оде Бајо са Лимуном?”
0303 Дурмиш-бег му право казиваше:
0304 „Отидоше уз Кобиљу главу.”
0305 Одатле се натури хаџија,
0306 Он се вуче од јеле до јеле,
0307 Док изиђе на Кобиљу главу;
0308 Али сједи Бајо и Лимуне,
0309 Они пију вино и ракију,
0310 Служи њима Туркиња ђевојка,
0311 Златном чашом и бијелом руком;
0312 Кад то виђе Ришњанин хаџија,
0313 Он узима пушку Лимунову,
0314 Сложи пушку низ лијеву руку,
0315 А десном је принесе образу,
0316 На Лимуну састави нишане,
0317 Па јој десном даде ватру живу;
0318 Пуче пушка као и гром сињи,
0319 Не пгоди Лимун-харамбашу,
0320 Већ виш’ њега лијепу ђевојку,
0321 Баш ђевојку међу обје дојке.
0322 Кад то виђе Бајо и Лимуне,
0323 Поскочише на ноге лагане,
0324 И на ватру јуриш учинише,
0325 Рашћераше стотину Ришњана,
0326 Сакри им се Ришњанин хаџија.
0327 Вратише се лијепој ђевојци,
0328 Узе Лимун за руку ђевојку,
0329 Вели њему Туркиња ђевојка:
0330 „Прођи ме се, Лимун-харамбаша!
0331 „Прва ме је пушка ударила,
0332 „У њедрима срце покварила.”
0333 То изусти, а душу испусти.