Вино пију тридесет другара,
вино пију у ладне кафане,
слуга им је Ружица девојка,
вино пију па се наздрављају:
„Здрав си Ружо, здрав си слуго наша, 5
здрав си Ружо, здрав си љубо наша!"
Одговара Ружица девојка:
„Не лудујте тридесет другара:
ја не могу свима слуга бити,
а како ли свима љуба бити; 10
видите ли, тридесет другара,
видите ли то мало језеро,
ко преплива то мало језеро,
и извади цвеће давиново,
па да узме Ружицу девојку!" 15
Стадоше се дружина мислити;
Радоица ни мало мислио,
већ он скочи у мало језеро,
да извади цвеће давиново,
па да узме Ружицу девојку!" 20
Мало време затим постојало,
Стаде викат Мали Радоица:
„Не дајте ме, тридесет другара,
поједе ме риба до колена;
не дајте ме тридесет другара, 25
поједе ме риба до појаса;
не дајте ме тридесет другара,
поједе ме риба до рамена!
Радоицу дружина сажали:
„Радоице, наш млади другаре, 30
нас тридесет ни један не смемо,
а ти си се млади преварио!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 440-441.
