Речник социјалног рада/Предговор

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

P R E D G O V O R[уреди]


Nakon višegodišnjeg rada i zadovoljstva što sam konačno uspeo da privedem kraju veoma složeni autorski projekat, u dilemi sam šta da saopštim stručnoj javnosti i čitaocima. Ono što, međutim, nedvosmisleno znam jeste da će ovaj, prvi, „Rečnik socijalnog rada” izazvati pažnju kakvu zaslužuje. To je svakako događaj koji ima poseban značaj za profesiju socijalnog rada jer se ona time, u akademskom smislu, stručno legitimiše i autentično priključuje porodici humanističkih nauka. Ovo posebno naglašavam jer se za pola veka postojanja profesije u Srbiji pojavio samo jedan „Zbornik pojmova o socijalnoj politici”, i to 1973. godine. Nakon toga ništa slično nije urađeno, iako su druge srodne profesije (psihologija, sociologija, pedagogija, pravo, psihijatrija ...) objavile svoja sistematizovana iskustva u vidu rečnika, leksikona, a neke imaju i svoje enciklopedije. Takvo stanje uticalo je da o suštini profesije socijalnog rada još uvek postoje preširoka, neprecizna, konfuzna, a često i veoma suprotstavljena gledišta. U ekstremnom smislu govori se da je socijalni rad profesija bez nauke i praksa koja je usmerena ka marginalizovanim grupama, „socijalnim slučajevima” i sl. Takođe, ističe se da terminologija socijalnog rada nije koherentna, pa često dovodi do konfuzije u domaćoj i međunarodnoj stručnoj komunikaciji.

Bez obzira na prethodne napomene, kao pažljivi pratilac i aktivni učesnik u razvoju socijalnog rada, nesumnjivo mogu potvrditi da je praksa poslednjih decenija, i pored nedostatka konzistentne teorije, uspešno sledila savremene principe organizacije i metodologije delovanja, što je uticalo na njenu dinamičnost, raznovrsnost i izgrađivanje profesionalnih standarda. Tome je posebno doprinela kvalitetna izdavačka delatnost u skoro svim područjima socijalnog rada.

Zato se s pravom može tvrditi da dostignutom stepenu razvoja profesije socijalnog rada upravo nedostaje tradicija u leksikografiji, odnosno sistematizaciji postojećeg teoretskog znanja i prakse u vidu sve2 obuhvatnog rečnika. To je neophodno kako bi se smanjila semantička pometnja i nesporazumi koji nastaju u komunikaciji među socijalnim radnicima angažovanim u različitim područjima, ali i između socijalnih radnika i drugih profesija, kao i zainteresovanih stručnjaka i laika.

Imajući u vidu sve napred navedeno, pre više godina počeo sam da prikupljam građu za jedan savremeni rečnik socijalnog rada. Na moju odluku posebno je uticalo saznanje da stručni „jezik” socijalnog rada u svetu, a i kod nas napreduje i postaje sve kompleksniji. To je rezultat povećanog znanja o socijalnom radu i želje stručnjaka da komuniciraju neposrednije i preciznije sa drugim profesijama koje poseduju sopstveni profesionalni „žargon” ali i standardizovanu terminologiju.

Odlučio sam se za autorski pristup, jer sam procenio da će samo na taj način ovako ambiciozan projekat moći da se završi za razumno vreme. U ispravnost mog postupka uverile su me i kolege i saradnici koje sam angažovao, prvo, u izboru i selekciji odrednica, a zatim i u konkretnoj obradi ili korekciji mnogih od njih. Procenio sam da će mi saradnici svojim znanjem, predanošću i odgovornošću prema profesiji, pružiti onu vrstu pomoći koja je u ovakvim poduhvatima dragocena, što se kasnije u radu i potvrdilo. Kao što je uobičajeno u predgovorima dužan sam da ukratko objasnim cilj, namenu i koncepciju Rečnika, kao i kriterijume za izbor i obradu odrednica.

Cilj i namena rečnika

Osnovni cilj Rečnika je selekcija, sređivanje i prezentacija postojećih znanja i pojmova sadržanih u teoriji i praksi socijalnog rada. U ovakvoj koncepciji Rečnika pojmovi iz socijalne politike obrađeni su samo u meri u kojoj su neposredno povezani sa socijalnim radom.

Ostvarenje postavljenog cilja bilo je komplikovano jer je veoma teško razgraničiti do koje mere su određeni pojmovi autohtoni za socijalni rad, a u čemu se, u većoj ili manjoj meri, oseća uticaj drugih naučnih disciplina. Ovo posebno ističem jer je poznato da se socijalni rad, na početku svog razvoja, a i kasnije, posebno oslanjao na podršku i pomoć različitih psiholoških i socioloških teorija. Takve okolnosti omogu3 ćavale su socijalnom radu da, oslonjen na moćne i razvijene teorije i praksu, lakše bude prihvaćen u porodici humanističkih nauka duge tradicije. S druge strane, kao veoma zabrinjavajuća posledica javlja se ugroženost autentičnog pojmovnog identiteta struke i profesije socijalnog rada.

Iz navedenih razloga najvažniji cilj Rečnika je da razjasni značenje pojmova i termina koji u širem i užem smislu imaju vezu sa stručnim sadržajima delatnosti socijalnog rada. Ovako formulisan cilj omogućava široku namenu Rečnika i socijalni rad približava najširoj čitalačkoj publici, studentima humanističkih nauka, kao i stručnjacima koji se profesionalno bave socijalnim radom, ali i drugim osobama zainteresovanim za saznanja iz ove oblasti.

Koncepcija rečnika i izbor odrednica

Iz navedenog cilja izvedena je koncepcija Rečnika. Ona se sastoji u pokušaju da se sačini jedan pouzdan informativni vodič kroz „lavirinte” savremenog socijalnog rada, koji je svoje polje delovanja našao u zaista mnogobrojnim i različitim područjima ljudske egzistencije.

U skladu sa tim, u procesu nastajanja Rečnika korišćena je sledeća metodologija: na osnovu pregleda najpoznatijih domaćih i stranih enciklopedija i rečnika, kao i konsultacija sa saradnicima, sačinjen je izbor odrednica koje čine okosnicu Rečnika i određuju njegov sadržaj. Imajući u vidu da terminologija socijalnog rada zalazi, ili se oslanja na srodne naučne discipline, u načelu priroda izabranih odrednica nastoji da prati aspekte koji se odnose na socijalni rad, iako je pritom teško razgraničiti koje od odrednica imaju multidisciplinaran sadržaj, a koje koriste isključivo terminologiju socijalnog rada. Zato ovaj rečnik obuhvata i mnoge termine koji se u praksi prožimaju kroz različite interdisciplinarne humanističke struke.

Sledstveno osnovnoj koncepciji, u Rečniku se daje skraćena intepretacija pojmova i koncepata, kako bi se obezbedio koncizan pregled šire terminologije socijalnog rada, a ne enciklopedijska detaljnost. Kada je u pitanju prostor koji je posvećen odrednicama, osnovni kriterijum bio je da su odrednice prvog reda obrađene u većem obimu (20-40 redova), dok su ostale u najvećoj meri obrađene u obimu do 20 redova. Uz svaki pojam dat je i odgovarajući prevod na Engleski jezik. Pored toga na osnovu sagledavanja savremenih potreba ispod koncizne definicije najveći broj pojmova sadrži i relevantne internet linkove. U odnosu na sve dosadašnje rečnike ova značajna novina pruža mogućnost dopunskog informisanja, čime se povećava kvalitet i upotrebna vrednost rečnika.

Želim posebno da naglasim da sam i pored svega navedenog, svestan ograničenja i mana koje prate ovakav autorski poduhvat. Međutim, uveren sam da je to ozbiljna osnova za dalji rad i dopunu. Zato ovaj obiman rad izlažem sudu javnosti sa uverenjem da će to značiti napredak u odnosu na postojeće stanje i bar delimično ispuniti očekivanja velikog broja stručnih radnika i saradnika.

* * *

Na kraju, izražavm zahvalnost svima koji su zaslužni za pripremu i objavljivanje Rečnika. Pre svih, iskrenu zahvalnost dugujem recenzentima Prof. dr Milosavu Milosavljeviću i Prof. dr Miri Lakićević, Doc. dr Ani Gavrilović, stručnom konsultantu i lektoru, kao i Vojinu Vidanoviću za nesebičan trud oko prevoda i kompletiranja internet linkova. Posebno zahvaljujem Udruženju stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društvu socijalnih radnika Srbije, Asocijaciji centara za socijalni rad Srbije i Uniji studenata socijalnog rada Beogradskog univerziteta, što su, nakon odgovarajuće recenzije, prihvatili da sarađuju zajedno sa autorom, kao suizdavači Rečnika socijalnog rada.

Prof. dr Ivan Vidanović