Рецепт

У стара су времена доктори били свуда и љекари и апотекари, као што су још у Турској; али је у ришћанској Европи данас обичај, да доктор болеснику само напише, шта му треба, пак се с оном његовом ћедуљом, која се зове речепт, иде у апатеку, те апатекар лијек начини. Један пут устави један сељак кола са два вола пред апатеком, пак скинувши с њи велика собна врата, унесе ји унутра. Апатекар, избечивши очи на њега, рече му: "Шта ћес ти, брате, овђе с тим вратима? Мајстор, што прави врата, сједи мало даље тамо на десно." Али му сељак одговори: "Овим вратима, господине, не треба никакав други мајстор осим вас, јер су она здрава и читава, него само гледајте, шта пише на њима: јуче је био господин доктор код моје болесне жене, и ћео је да јој напише некакав лијек, пак нијесмо могли наћи ни пера ни артије ни мастила, него само мало креде, те је ето написао речепт на собним вратима; него вас молим, господине, гледајте шта пише, те ми брже начините." Апатекар, чудећи се и смијући толикому речепту, начини му одма лијек.