Река

Река Писац: Јован Грчић Миленко

Реко, мила реко, камо се журиш?
Камо те вуку небројни вали,
Водена крила срца ти бујна?
Да л’ знају путе стењем осуте
Што ће их проћи ко̑ вијор хучно?
И да ли знају вијуге силне,
Сребрне змије страних обала,
Што ће их делит’ по тол’ко пута?
Или тек стреме — слепога ока —
Ко̑ труње мало, ношено срећом,
У ширна недра мора дубока?
Реко, мила реко, зашто се журиш?
.      .      .      .      .      .      .      .
.      .      .      .      .      .      .      .
Заман те питам!
Ћутећки струјиш крај мене даље.
Не чујеш, тужна, шта сам ти реко̑.
Ко̑ да би хтела што пре да стигнеш
Чак тамо негде далеко, далеко...

На Павлишу,

подунавском брду у Черевићу

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 84.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.