Ратна пјесма косовска
| Наше лађе (1870) Писац: Огњеслав Утјешеновић Острожински |
Тко је витез, тко је добар јунак
Нека паше бритку сабљу своју!
Наста ора, ваља војевати
За крст часни и слободу златну.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Турски зулум нама додијао,
Неће нам се више робовати.
Поћи нам је на Косово равно,
Заузети своју дједовину.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ноћ покрива дједовину нашу
Међ три мора и Дунајем хладним,
Само горе у висини јасној
Још над тмином крста зраци сјају.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
А из тмине силне руке вире,
Силне руке частном крсту сижу,
Силне руке оковима звече,
Сломит’ нам је окове проклете!
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
А на турске погане фермане
Сабљом ћемо печат ударити,
И сабљама земљу дијелити,
Па шта бог да и срећа јуначка!
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Турски зулум нама додијао,
Спаситеља нашем роду треба;
А спаситељ међу нама живе
И његову крсту се клањамо.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Поћи нам је на Косово равно,
Наше старе покајати славно,
Крста знаке свуда подигнути
Међ три мора и Дунајем хладним.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Тко је витез, тко ли добар јунак,
Нека паше бритку сабљу своју!
Наста ора, ваља војевати
За крст часни и слободу златну.
Ора... ора... ора... ора... ора...
Ора... ора... ора... ора... ора...
Извор[уреди]
1870. Матица, лист за књижевност и забаву. Година 5: стр 25-26.
|