Ах мој драгпи, куд путујеш,
И ком мене ти остављаш?
Жалосни ти пути твоји,
А још горе срце моје,
Јер ја видим, да ме вараш, 5
Да се с другом разговараш. —
Не варам те, душо моја,
Не варам те, срце моје,
Ти си, душо, оно цвеће,
Нема оног ко те неће; 10
Ти си, душо, л'јепог створа,
Госпоцкога разговора,
Твоје су ми миле р'јечи,
Оне су ме премамиле.
Кад те гледам тада вехнем, 15
Кад не гледам тада чезнем,
Него с Богом, драга и мила,
Кад се вратим бићеш моја.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 283.
