[Расла јела на сред Сарајева]
Расла јела на сред Сарајева,
Свуд је јела разавила гране
Ка’ по ћери удовица Марта,
Јању мору, Марију Дунаву.
А Маидушу’ мјесту Цариграду. 5
Л'јепо мајка Манду свјетовала: —
„Ај Мандуша драга душо моја,
Када будеш на сред поља равна,
Спусти свилу коњу до копита,
Белензуке ннз бијеле руке, 10
Трепетљике низ бијеле дојке,
Гледаће те царе и царица,
Гледаће те кули на пенџере,
Два дјевера кроз двиј’ ките смпља,
Дв’е заове кроз два огледала.“ — 15
Опет мајка свјетовала Манду: —
„Ој Мандуша драга душо моја,
Н'јемуј Мандо три годнне дана,
Ка’ је твоја н’јемовала мајка! —“
Још Мандуша и мудрија бнла; 20
Н’јемовала девет годин' дана,
У нјемости три родила сина.
Кад је првог породила сина,
К њој улази свекар и свекрва: —
„Душо Мандо, што је у криоцу?“ 25
Манда мучи ништа не говори,
Прстом каже да је мушко чедо.
Кад је другог породила сина,
К њој улазе два дјевера млада: —
„Снашо Мандо што је у криоцу?“ 30
Манда мучн, ништа не говори:
Прстом каже да је мушко чедо.
Кад је трећег породила сина,
К њој улазе двије заовпце: —
„Снашо Мандо, што је у криоцу?“ 35
Манда мучи ништа не говори,
Прстом каже, да је мушко чедо.
Ал излазе двије заовице,
Па говоре господину Павлу:
„О наш брате господине Павле,
Што ће теби н'јемкињица Манда, 40
Што лн ће ти дјеца од нијемца?
Већ ти узми говорушу Јању.“
То Павао послуша сестара,
Купи свате господине Павле,
Сакупио три стотин’ сватова, 45
Па он иде говоруши Јањи.
Кад је био на сред горе црне,
Сигура се Манда са три сина,
Па излази пред бијеле дворе;
Обазре се господине Павле, 50
И са њиме кићени сватови: —-
Мили боже, на свему ти хвала,
Што је оно код бијела двора,
Ал’ је злато у зид узидато,
Ал’ је зрака од жаркога сунца? — 55
Нит је злато у зид узидато,
Нпт' је зрака од жаркога сунца,
Већ је Манда са три своја сина.“ —
Кад се ј' тавна ноћца уватила,
Иде кући господине Павле, 60
И он води говорушу Јању;
Па кад били пред бијеле дворе,
Ал’ излази н’јемкињица Манда,
Вата коња господину Павлу;
Па кад било вечер вечерати, 65
Манда ев'јетли а Јања вечера:
Ал’ говори говоруша Јања: —-
„Ај бога ти н'јемкињице млада,
Ало с’ н’јема ти нијеси слјепа,
Не креши ми на пријевез луча; 70
Још говори говоруша Јања,
Ај бога ти н'јемкињнце млада,
С киме оћеш вечер вечерати,
Још с ким оћеш санак боравнти?
Ал’ говори н'јемкињица Манда: 75
„Ој бога ти говоруша Јањо,
Вечерати са три своја сина
Боравити с господином Павлом.“
Кад то чуо господине Павле,
Даде Јањи лаке пратиоце, 80
Рому кобу и ћораву баку.
