Расла јела насред Сарајева,
а јабука насред поља равна.
Јабука се јеле посмејала:
„Залуд, јело, што си најголема
кад ти немаш никаквога рода.” 5
Јабука се од рода сломила,
на две гране — две јабуке златне,
а на трећу — соко са крилима.
Референце
Извор
Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 206.