Рано рани Алајбега Фата,
рано рани у зелену башчу.
Она бере три жута лимуна
па их млада на пешкеше спрема.
Један спрема цару Ибрахиму, 5
други спрема босанском везиру,
трећи спрема на дебело море,
а на име Али-капетану.
Цар јој спрема дибу нехарану,
а на руке бисер белензуке 10
и на глави од алмаса грану.
Везир спрема пензу небројену,
и он спрема дибу нехарану.
Але спрема лађу од мерџана
и у лађи сина Ахмед-бега, 15
и даје му хиљаду дуката.
Проговара лијепа дјевојка:
— Не фала ти, царе Ибрахиме,
а ни теби, босански везире.
Што ће мени диба нехарана? 20
Што ће мени пенза небројена?
Што ли ће ми бисер и дукати?
Него фала Али-капетану,
што ми спреми лађу од мерџана
и у лађу сина Ахмед-бега. 25
Але знаде, шта мени ваљаде!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 325.
