[Рано Марко у лов поранио]
Рано Марко у лов поранио,
Баш до сунца у неђељу младу,
Нит’ с’ умио ни Вогу молио,
Нит’ је ишо’ кравам’ ни волов’ма
Нит’ је иш’о Раваници цркви, 5
Саловио змију шестоперку,
По шест пера и по двије главе,
Омота се око врата Марку,
Марко иде бијеломе двору,
Изазива сестрицу Јелицу, 10
Када дође сестрица Јелица,
Угледала змију око врата,
Од стра она по земљици пала.
Излазила Анђелија љуба
Од стра она на земљицу пала. 15
Изазива стару милу мајку,
Па сагледа сина јединога
По имену Краљевића Марка.
Кад изађе стара мила мајка
Спази змију Марку око врата: 20
„А Бога ти, змијо шестоперка,
Одмотај се од Маркова врата,
Немој сину покварити лица.
Па ти ајде мени у њедарца,
Зимуј зиму, на љето изађи." 25
Проговара змија шестоперка:
„Нећу Марку покварити лица,
Нисам ни ја змија шестоперка,
Дол’ сам ти ја неђељица мдада,
Ја оам млада сјетовала Марка, 30
Да не иде у лов у неђељу,
Нит’ с’ умио ни Богу молио,
Нит’ је иш’о кравам’ ни воловом,
Нит’ је иш'о цркви Раваници."
