[Рани мајка девет дјевојака]
Рани мајка девет дјевојака,
Осам рани, а девету куне:
"Мала Маро, виле те однијеле!
С тобом виле коло испуниле!"
Кад је Мара удаје дорасла, 5
Разбоље се мила стара мајка:
"Што је Мара, да је мушка глава,
Она б' мени водице донијела,
Из горице, лађане водице!"
Ал' говори Марица дјевојка: 10
"Оћу мајко, водице донијети!"
Оде Мара у гору зелену,
Сретала је три чуда велика:
Прво чудо, жарано сунашце,
Друго чудо, сјајна мјесечина, 15
Треће чудо, вила проговара:
"Граб' водице, Марица дјевојко,
Граб' водице, па излијечи мајку!"
Кад је Мара двору полазила,
Ал' говори пребијела вила: 20
"Дођи Маро к нама на вечеру!"
Није дошла Мара на вечеру,
Већ говори својој старој мајци:
"Да знаш мајко, што сам ја виђела -
Виђела сам три чуда велика: 25
Прво чудо, жарано сунашце,
Друго чудо, сјајна мјесечина,
Треће чудо, вила проговара:
"Граб' водице, Марица дјевојко,
Граб’ водице, па излијечи мајку, 30
Па ти дођи к нама на вечеру!"
Истом Мара мајци казивала,
Дође вила на зелену коњу:
"Дај ми мајко, што си обећала!
Кад је Мара у бешики била, 35
Ти си мени Мару намјенила!"
Сама Мара вили излазила.
Заплакала мила стара мајка:
"Моја Маро, што сам дочекала,
Да ти волиш пребијелој вили, 40
Него својој милој старој мајци!
Аој Маро, жалосна ми мајка!
Што ће твоја свила и кадифа,
Што ће твоје руво дјевојачко,
Што ће твоја мила стара мајка?" 45
То не слуша Марица дјевојка,
Купи скуте у бијеле руке,
Она сједа вили на кољена.
Вјетар пирну са горњег чардака,
Цикну, врисну пребијела вила. 50
Она иде преко поља равна,
Кано звијезда преко неба сјајна;
Па говори вила старој мајци:
"Немој мајко, да ти жао буде,
Што си мени своју ћерку дала! 55
Пази мајко, што ћеш чеду рећи,
Немој ником чеда намјењивати!"
