Разговор угодни/Писма од краља Тјешимира

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Писма од краља Тјешимира

Гоји мајка синка маленога
у Трибињу, граду бијелому,
гоји она сивога сокола,
по имену краља Тјешимира.

Кад га мајка одгојила бише, 5
изпроси му гиздаву дивојку,
липу ћерцу бана Цидомира
у Надину, граду бијелому.

Гиздаве му свате сакупила,
сакупила господу словинску, 10
од мила је сузе проливала,
овако је њима говорила:

»Послушајте, господо сватови,
ви по избор бани и кнезови:
кад дођете у Котаре равне, 15
г бијелому двору дивојчину,

пазите ми синка Тјешимира,
којино је јединак у мајке,
здрава ми га натраг повратите
и дивојку младу доведите. 20

Котарци су људи силовити,
ви немојте с њимам вино пити,
у вину ји кажу кабгаџије,
кабгаџије, тешке мејданџије.

Дониће вам вина тролитњега 25
и ракије од девет година,
пазите се бана од Надина,
ви не пијте брез водице вина.« 

Сватови се на ноге скочише,
своје брзе коње подсидоше, 30
отиђоше свати по дивојку
Вукосаву, по избор Котарку.

Здраво свати дољли до дивојке,
до дивојке и њезине мајке,
и здраво се натраг повратиље, 35
Вукосаву младу доведоље.

Мало вриме постојало биље,
лип је она пород породила,
породила синка Прелимира
и за њиме млада Крељимира. 40

Кад ли биу дица понаресла,
бабо јим је тихо говорио:
»Синци моји, два сива сокола,
послуљајте ваљега бабајка!

Ово има пуно годиница, 45
одкад мене краљем учинише
и на главу круну поставише
у Трибињу, граду бијелому.

За краља ме бани не познаше,
не познаше нит се поклонише, 50
већ вас молим, моји соколови,
осветите вашега бабајка.

Крешимире, драго дите моје,
ну оседлај добра коња твога
тер отиђи г бану Цидомиру, 55
г диду твому, пријатељу мому.

Љуби њему скута и колина,
моли, синко, бана господина,
нек ти даде војску небројену,
тер отиђи на Босну поносну. 60

Погуби ми бана босанскога
и освоји очеву државу
до Дунаја, студене водице,
која тече посрид Унгарије.

Прелимире, драго дите моје, 65
ну сакупи младе Трибињане,
Црногорце и све Херцеговце
до Цетине, студене водице.

Погуби ми бана од Дулциња
и освоји очеву државу 70
све до равне земље Булгарије,
Булгарије и до Романије.

Синци моји, не били проклети,
донес'те ми дви главе јуначке:
једну главу бана дулцинскога, 75
другу главу бана босанскога.

Нек се свисте по свиту крајине,
од словинске земље бановине,
што ће рећи краља не слушати,
не слушати нит се поклонити.« 80

Када дица бабу разумише,
своје брзе коње подсидоше;
Прелимире купи Трибињане,
Црногорце и све Херцеговце.

Пође с војском Дулцињу билому 85
удари се з баном од Дулциња;
али бану лоша срића бише,
јер му русу главу одсикоше.

Пак отиђе с војском у Рашију,
да погуби бана од Рашије 90
и освоји очеву државу
све до равне земље Булгарије.

С њим се бане побит не смиђаше,
већ му шаље мите и дарове
и даје му ћерцу за љубовцу, 95
а он њему сву Рашију равну.

Али младо дите Крешимире,
он отиђе г бану Цидомиру,
љуби њему скута и колина
тер је њему тихо говорио: 100

»Ах мој дико, бане Цидомире,
ово има много годиница,
одкад мога бабу окрунише
у Трибињу, граду бијелому.

За краља га бани не познаше, 105
не познаше нит се поклонише;
већ те молим, дико, добро моје,
да ми дадеш војску небројену.

Ја ћу поћи у Босну поносну,
погубићу бана Селимира, 110
освојићу очеву државу
до Дунаја, водице студене.« 

Што год пита дите Крешимире,
што год пита, то му бане даје:
даде њему војску небројену, 115
пође ш њоме на Босну поносну.

Дочека га бане Селимире
ниже Јајца насрид поља равна;
ту се бојна копја положише
и свијетле ћорде повадише. 120

Ту удари јунак на јунака,
тер се бише од јутра до мрака;
ал је бану лоша срића била,
његова је војска изгинула.

Сам утече бане Селимире, 125
сам утече у луге зелене,
а не би га ни он утекао,
веће га је мркла ноћ отела.

Посли тога боја жестокога
сву је равну Босну освојио 130
 
до Дунаја, студене водице,
која тече посрид Унгарије.

Онда било, сад се спомињало,
ко ме чује, на част нека му је.



Извор[уреди]

Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога