Разговор угодни/Писма од Оруна и Ницефора

Извор: Викизворник


Писма од Оруна и Ницефора

    Хвалио се цесар Ницефоро,
У бијелу граду Цариграду:
„Сакупит ћу силну војску моју
Од изтока липо до запада.

    Поробит ћу равну Булгариу,
Погубит ћу краља булгарскога,
Мајку ћу му коњем погазити,
А љубовцу за роба одвести.

     Зашто више живити немогу
Од Оруна краља булгарскога,
Трациу је равну освојио,
И Сардику близу Цариграда.

    Још се хвали Орун змија љута:
Да ће одсић русу главу моју
И сидити на пристољу мому,
Да ће судит кано цесар суди.

    Нудер дакле, по избор господо!
Сакупите Герке витезове,
И зовите к себи Персиана,
Још силнога цара Татарана.

    Отић ћемо у земљу булгарску,
Палит ћемо села и градове,
Изсић ћемо мало и велико,
И Оруна краља охолога.

    Пуно ми је Орун нахудио,
Војску ми је под мач окренуо,
Генерале моје похватао,
У тамницу тамну поставио.

    Ако ми га ухватити Бог да,
Гола ћу га по војсци водити,
Жива ћу га на михе дерати,
Његове се кервце напојити.“

    Када бани њега разумише,
Берзо силну војску сакупише,
Још на помоћ зову Перзиана,
И силнога цара Татарана.

    Оде војска к равној Булгарии,
Прид њоме је круна цесарова;
Али њему лоша срића бише,
Удри Орун из горе зелене

    Кано вуче у биеле овце,
Сиви соко у биле голубе,
Све изсиче, нитко неутече.
Камо хвала герчкога цесара? —

    Ницефора жива ухватише;
Ал' му берзо главу одсикоше,
Тер је мећу граду на бедене,
Еј цесаре! покојна ти душа! —

    На герчку је земљу ударио,
Градове је многе освојио,
Пак отидје к билу Цариграду,
Тер га бије са четири стране.

    Био га је годиницу данах;
Ал' Цариград освојити неможе. -
Диже војску изпод Цариграда,
Пак отидје у земљу булгарску.

    Кад је доша' к двору биелому,
Зове Орун младе кујунџије,
Мудре мештре од земље латинске,
Тер је њима тихо говорио:

    „Окујте ми главу цесарову,
Ол' у злато три крат приливано,
Ол' у сребро с златом измишано;
И окујте алем камен драги,
Кои сјаје кано сунце жарко.

    Када будем чинити собете,
Ја ћу њоме рујно вино пити,
И господи мојој напијати,
Све у здравље круне цесарове.“

    Кујунџије њега послушаше,
И у сребро главу оковаше,
Често Орум с њоме напијаше, -
Ницефора старца спомињаше.

    Тко ме чује, на част нека му је,
Њему писма, мени чаша вина!



Извор[уреди]

Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога