Писма Радована и Мјелована
Књигу пише од Котара кнеже,
по имену старац Радоване,
тер је шаље побратиму свому,
Мјеловану од горице црне.
У књизи га липо поздрављаше
тер овако старац бесиђаше:
„Мјеловане, сва је вјека на те:
пробуди се, биће боље за те.
Кадно лани прође низ Котаре
и пронесе гусле јаворове
тер запјева пјесму од јунака
једне славиш, друге не спомињеш.
Вијече на те Лијека и Крбава,
Славонија, вјетежка држава,
славна Босна и сва Далмација,
Романија и сва Булгарија,
јер остави многе вјетезове,
мејданџије, бане и кнезове.
Пази, да ти не огуле браду,
јер јунаци за шалу не знаду.
Та ето си брежан остарио
војујући и бојак бијући,
а јунаке нијеси запантио,
већ ји срдиш тако пјевајући.
Ил јунаке пјевај све колике,
нека није прама теби вјеке,
ол се прођи гусал' и пјевања,
низ Котаре равне путовања.“
Одписује старац Мјеловане:
„Не будали, побро Радоване!
Ко ће скупит по небу облаке,
ко л' испјеват по свијету јунаке!
Не би ти ји вијеле изпјевале,
камо ли ће старац Мјеловане:
није ласно уз гусле вијекати
ни јунаке по имену звати.
Ако л' ти је што помучно, побре,
од Котара старче Радоване,
узми гусле, та се и напјевај,
све делије по свијету изпјевај.
Али ћеш се прија преставити
кано чврчак пјевајућ до мрака,
него ли ћеш, побре, избројити,
колико је на свијету јунака.
Кад сам лани проша низ Котаре,
сваки вели: 'Пјевај моје старе!'
Ма не рече њеко, Радоване:
'На ти новац, старче Мјеловане,
тер ћеш купит једну ћекву вина,
што ће теби бити до Карина!
Није ласно по свијету одити,
од јунака пјесме изводити.
Али нека знадеш, Радоване,
да за новце не пјевам јунаке,
већ за љубав, славу и поштење,
вјетезова стари узвишење.
Ево ћу ти гусле направити,
вјетезове по имену звати;
од који се споменути могу,
све ћу ти ји збројити у слогу.
Радоване, вјера ти ме моја,
корба ми је додијала твоја.
Ваља ми се из дома дијелити,
ал ме не ће ђеца пречекати.
Јер 'во сам ти тежко оболио,
оронуо и још ослијепио
скитајућ се од града до града,
од немила, побре, до недрага.
Надај ми се до године дана,
јунаке ћеш казат од мејдана.
Доспивајућ поздрављам те лијепо
и у двору мало и велеко.“
