Разговор угодни/Кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских
Хрватско краљество уздржаше под собом многе државе, то јест: Карнију, Каринтију, Стирију, Лику, Крбаву и сву доњу Далмацију од Истрије до Цетине. И све ове државе биху владане од бана олити дука хрватски, који се многократ краљи зовијаху, будући пуно пута били не само од речених бановина господари, него ли јоштер и од све Босне до воде Дунаја. И сви они, који биху њима подложни, зову се Хрвати зарад земље Кроације олити Хрватије и заради њезиних бана, од који имам у кратко бесидити. Први дакле дука олити бан хрватски бише
1. Порин; и ови освоји сву Лику и Крбаву истиравши старе прибиваоце, који онде биху, премда од истога језика и народа словинскога биху каконо и Порин.
2. Порга, син Поринов; и ови познаде закон прави, јер се крсти с подложницим својим.
3. Томислав, који имаде рат с републиком млетачком.
4. Трпимир; и ови не имадући рата ни с ким, од њега се веле ствари и не пише.
5. Онуслав. Ови учини рат протива дужду млетачкому и пороби Каорле близу Млетака, ма слано плати.
6. Демогој, који живи и умри бој бијући с републиком млетачком.
7. Инико. И ови оде с војском у Истрију, пороби је и учини доста зла у њој, ма би истиран из Истрије од Бадоара, дужда млетачкога.
8. Седеслав. Ови истиравши синове прошастога владаоца с помоћу Басилија и цесара, учини се краљем хрватским, ма од овога, који слиди, би убијен прија године дана свога владања.
9. Бранимир. Ови би од папе Ивана Осмога пофаљен у књизи, коју му пише, да је оставио невирност грчку, у коју бише упао, и да је позна папу за викара Исусова.
10. Мучимир, од кога се не штије зло ни добро.
11. Мирослав. У вриме овога поглавице дође Шимун, краљ булгарски, с војском великом, да пороби земљу хрватску, ма зло обрши, јер његова војска од Хрвата би исичена сва колика. Мало посли одоше Хрвати у Булгарију и поробише је.
12. Крешимир. И ови имаде два сина, то јест Крешимира и Дирчислава, и ови млађи уграби краљество старијему брату.
13. Дирчислав. Ови би први, који се з допуштењем цесара Басилија именова и зазва краљем од Кроације и Далмације.
14. Крешимир Други. И ови између сви краља и бана хрваски би највећи у јакости и могућству. Имаде сина Стипана и ожени га с ћером дужда млетачкога, којој Ицела име бише.
15. Славић. Колико отац овога краља бише срићан, толико он би несрићан, јер не бише добро ни сио на пристоље своје, од једнога великога кнеза би постављен у тамницу, у којој живот сврши. Зашто ли, како ли, знати ја не могу.
16. Звонимир, другим именом Деметрио. Ови би од папе познан за краља и с великим весељем посвећен и окруњен, зашто витешки брањаше свету цркву римску. Ови краљ имаде за жену сестру светога Ладислава, краља унгарскога; и не имадући сина законитога изван једнога наравнога олити копилана, Стипана именом, ови би учињен за краља хрватскога, који од господе хрватске би зло гледан и мало од кога за краља познан, јер не бише син законити краља Звонимира. И тако у вриме његово би велика смутња међу господом, хотијући се сваки за краља учинити. Жена Звонимирова побиже у Унгарију г брату свому светому Ладиславу и поклони му краљество хрватско, будући га њој оставио на смрти њезин муж Звонимир. Ладислав скупивши војску упути се г земљи хрватској. Видећи господа зло, које могаше слидити, изабраше дванајест најбољи кнезова, међу којим се нахођаше врсни кнез Јуран Качић, запиташе мир и примише за краља синовца светога Ладислава, кога бише довео собом из Унгарије, а Стипана копилана бацише на 1091. И ови краљ нови зваше се Алмо.
Било је и други бана хрватски, који се овде не спомињу за не узмножати више говорења. Ово је дакле задоста, што смо до сада бесидили; ако ли ко жели знати више, нека се мучи иштући стари подерчина, али ми се чини, да ће се мало окористити каконо и ја.
Извор[уреди]
Андрија Качић Миошић: Разговор угодни народа словинскога, Братја Батара тискари издаватељи, у Задру, 1851., стр. 177-179.