Разбоље се Мејрима дјевојка,
баш у крилу мила баба свога.
Питао је остарио бабо:
— Мила шћери, хоћеш пребољети.
Многи су се просци састанули, 5
смијем ли те поклонити коме?
Тебе проси од Босне валија
и још многе аге и бегови.
Проговара Мејрима дјевојка:
— Не даји ме, нећу пребољети, 10
и да хоћу, ја валију нећу.
Валилук ће другом останути,
а грехоте хоће однијети.
Узми, бабо, злаћану махраму
Па је подај кујунџији Муји, 15
нек се знаде, кога сам вољела.
Занатлија не носи ђунаха.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 470.
