Разболи се липе Јање мајка
Разболи се липе Јање мајка,
Па зажели воде иза горе,
Иза горе миста страшивога.
Ал’ бесиди липе Јање мајка:
„Да је моја Јања мушка глава, 5
Отишла би и воде донила.“
Ал’ то чула Јања, липа Јања,
Па облачи сукњу материну
А на главу круну од бисера,
Узе видру и оде на воду. 10
А бесиди липе Јање мајка:
„Врат’ се натраг, моја липа Јањо,
Врат’ се натраг, не иди на воду,
Милета је поставио стражу,
Па ћеш млада изгубити главу.“ 15
Ал’ то Јања хаје и не хаје,
Узе видру и оде на воду.
Кад је дошла до те прве страже,
Божију им помоћ називала:
„Бог помог’о, Милетова стражо!" 20
Ал’ бесиди Милетова стража:
„Бог помог’о, Јање, липа Јање,
Чија с’ љуба, чија ли си сеја,
О’ди женске не допиру главе.“
Ал’ бесиди Јања, липа Јања: 25
„Ја сам сеја Љутице Богдана,
А љуба сам Краљевића Марка,
Синоћ га је оженила мајка,
Па се јутрос рано разболио,
Па зажели воде иза горе, 30
Иза горе миста страшивога."
Она иђе до те друге страже,
Кад је дошла до те друге страже,
Божију им помоћ називала:
„Бог помог’о, Милетова стражо.“ 35
Ал’ бесиди Милетова стража:
„Бог помог’о, Јање, липа Јање,
Чија с’ љуба, чија ли си сеја,
О’ди женске не допиру главе.“
Ал’ бесиди Јања, липа Јања: 40
„Ја сам сеја Љутице Богдана,
А љуба сам Краљевића Марка,
Синоћ га је оженила мајка,
Па се јутрос рано разболио
Па зажели воде иза горе, 45
Иза горе миста страшивога.“
Она оде до те треће страже,
Кад отишла до те треће страже,
Ал’ там’ седи Милет-Господаре,
Сам он собом на водици ладној. 50
Божију му помоћ називала:
„Бог помог’о, Милет-Господаре.“
Ал’ бесиди Милет-Господаре:
„Бог помог’о, Јање, липа Јање,
Чија с’ љуба, чија ли си сеја, 55
О’ди женске не допиру главе.“
Ал’ бесиди Јања, липа Јања:
„Ја сам сеја Љутице Богдана,
А љуба сам Краљевића Марка,
Синоћ га је оженила мајка, 60
Па се јутрос рано разболио,
Па зажели воде иза горе,
Иза горе миста страшивога,
Не сми Марко да пошаље слугу,
Већ он шаље Анђелију љубу.“ 65
Узе видру Милет-Господаре,
Узе видру, зајити јој воде,
И даде јој до два пратиоца,
Па бесиди Милет-Господаре:
„Пратите је иза црне горе, 70
Јер у гори свакаки звирења,
Јања ј’ млада, па ће с’ уплашити.“
Пратили је иза црне горе,
Пратили је и натраг се врат’ли.
Али стаде писму пиват’ Јања: 75
„Залуду си, Милет-Господаре,
Залуду си поставио стражу,
Залуд сидиш на водици ладној,
Кад привари тебе женска глава. —
Нисам љуба Краљевића Марка, 80
Нит’ сам сеја Љутице Богдана,
Већ се моја разболила мајка,
Па зажели воде иза горе,
Иза горе миста страшивога.“
Кад је Милет разумио ричи, 85
Ал’ бесиди Милет-Господаре:
„Мол’ се Богу, Јање, липа Јање,
Што ми ниси прија казивала,
Дигод би те оком угледао,
Тамо би ти главу скидивао.“ 90
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
