Радојица коња игра,
Радојица с још двојица.
Радојицин коњ утече
у градине девојачке.
Девојка га истерује, 5
истерује, љуто куне:
— Еј дабогда, лудо младо,
девет града проминаја,
нигде конак не нашаја,
па у мене наминаја. 10
На скуте ми преспаваја,
под грло ми летуваја,
под шивке ми зимуваја,
уз образ ми душу даја!
