Радосно опело
| Радосно опело Писац: Момчило Настасијевић |
1
Чемера чемер ми грлу
саћем што мед —
загорчај, загорчај све дубље.
Из горке ране
дубини проврем у врело.
Потоње у погреб себи
упалим зубље,
радосно запојем опело.
2
Дубље, све дубље —
плода се не заче овде
да утоли ову глад.
Тишином себе
затрубити у трубље;
плаветнилу ко̑ Икар
винути жарко у пад.
3
Загорчај, загорчај, зацрни —
у невид-рухо
претварам се бело.
Поклецни, ного, посрни —
узлет је у недостижно
што зову овде пад.
4
Паркама ходом овим
разоравам прело.
Радосно, у погреб себи,
запојем опело.
Мрењем све живљи,
старошћу све дубље млад.
|