Раде Облачић и Арапин

0001 Вино пију три српске војводе –
0002 Прво ми је Краљевићу Марко,
0003 А друго је Реља Крилатица,
0004 Треће ми је Облачићу Раде,
0005 Вино пију, разговарају се,
0006 О свачему сташе бесједити.
0007 Кад су били у највише пиће,
0008 Стадоше се фалит’ о јунаштву,
0009 Ко је више посјекао глава,
0010 Ко л’ мејдана више задобио.
0011 Рече ријеч Краљевићу Марко:
0012 ”Ја сам доста глава осјекао
0013 На мегдану и изван мегдана,
0014 Више нег’ је у годину дана,
0015 Бранећ’ јадну српску сиротињу!”
0016 Марко пусти, а Милош изусти:
0017 ”И ја јесам доста одсјекао,
0018 Да их бројим, не знам им рачуна,
0019 Да казујем, н’јесам запамтио,
0020 Ал’ сам доста Богу згријешио!”
0021 Мучи Раде, ништа не говори,
0022 Но се десним насмијује брком:
0023 ”Ала”, рече, ”оба побратима,
0024 Чудне фале од чудни’ јунака,
0025 Ма нећете по правици казат’
0026 Да се Марко једном препануо
0027 Од некаква Љутице Богдана,
0028 Ти, Милошу, Брђанин Џема,
0029 На вас оста укор и срамота!
0030 Још сам чуо, моји побратими,
0031 Да је неки Арапине црни,
0032 Кога снаге у Србина нема,
0033 У Србина ни у каурина,
0034 Који многе добива мегдане,
0035 Турек сече, а Србље прогони,
0036 Од кога се обадва бојите!”
0037 Кад зачуше и Милош и Марко,
0038 Јунацима пуче срце живо,
0039 На Рада ми попријеко гледе.
0040 Рече Милош, придода и Марко:
0041 ”Да би Бог да и Богородица
0042 Да нам дође у овој ријечи
0043 Арапина, силни мегданџије,
0044 Ондар бисмо знали и виђели
0045 Ко је јунак, ко ли страшивица!”
0046 У ријечи којој бесједаху,
0047 Ал’ ево ти силнога Арапа
0048 На вранчићу, коњу крилатоме.
0049 Ах’ какав је, родила га курва –
0050 Од велика зора и јунаштва
0051 На вранчићу ноге прекрстио,
0052 Топуз баца до близу облака,
0053 Дочекује у троструке зубе,
0054 Примиче се брзо к војводама.
0055 Препаде се и Милош и Марко,
0056 Застиђе се јунак до јунака,
0057 Један другом вјеру зададоше
0058 Да се њему подигнути неће;
0059 Који би се њему подигао,
0060 Да изгуби коња ал’ оружје.
0061 У то приспје црни Арапине,
0062 Божју им је помоћ називао –
0063 Арап збори, плам из уста сипа.
0064 Препаде се и Милош и Марко,
0065 Једноличке на ноге усташе,
0066 Те му божју помоћ приватише:
0067 ”Божја помоћ, црни Арапине!”
0068 Греда Арап Облачића Рада –
0069 Нит’ се диже нит’ му селам прима.
0070 Разљути се Арапина моро,
0071 И грдну му ријеч проговори:
0072 ”О курвићу, Облачићу Раде,
0073 А не знадеш, не знали те људи,
0074 Да не има на св’јету јунака
0075 Који ми се покорити неће;
0076 Ал’ не видиш ова два јунака,
0077 Стариј’, јачи и бољи од тебе,
0078 А ти ми се подигнути нећеш –
0079 Ако ли се подигнути нећеш,
0080 Устај’ брже, родила те курва,
0081 Да јуначки мегдан дијелимо!”
0082 Скочи Раде, не рече ријечи,
0083 У б’јела се лица изљубише,
0084 Те оскочи јунак од јунака,
0085 Један другом крвцу алалише,
0086 На бритке се ћорде ударише,
0087 Сабље им се пусте саломише.
0088 Разљути се црни Арапина,
0089 Но на Рада снажно кидисао,
0090 За б’јела се грла доватише,
0091 Ћерају се тамо и овамо,
0092 Ћераше се љетни дан до подне;
0093 Нити може освојити Раде,
0094 Нит’ се не да Арап освојити.
0095 Кад је било около по дана,
0096 Арапа су пјене попануле,
0097 Јадна Рада мутне и крваве.
0098 Када виђе да ће погинути,
0099 Циче Раде како змија љута:
0100 ”Ах, ђе сте ми, оба побратима,
0101 Што чините, што не помагате,
0102 Не видите ђе ћу погинути?”
0103 Милош мучи, Марко проговара:
0104 ”Срамота је по два на једнога,
0105 Јер сам чуо ђе проклињу људи –
0106 ,Кад ударе по два на једнога,
0107 Не шчекала мајка ниједнога!’
0108 А да ли ти не говорих, Раде,
0109 Да не ваља чинити мегдана
0110 Кад се у се не мож’ поуздати;
0111 И да ли те н’јесам шјетовао –
0112 Када пијеш у вересиј’ вина,
0113 Да не пијеш врх ножева пиво?”
0114 Тадар се је Раде осјетио,
0115 Пак завуче руку у џепове,
0116 Те извади ножа наоштрена,
0117 Наоштрена, у врх азђељана,
0118 Трже снагом, потпомога руком,
0119 Закла Арапа пдо грло бијело.
0120 Арап паде, а Раде припаде:
0121 Колико се д’јете разљутило,
0122 Ножем коље, а зубима гризе,
0123 Доклен га је онђе усмртио.
0124 Од јада га распорио Раде –
0125 Кад у њега три срца јуначка:
0126 Једно ми се бјеше уморило,
0127 А друго ми у потаји спава,
0128 Треће срце за бој не чујаше,
0129 На којему љута гуја спава;
0130 Ал’ се у то и она пробуди,
0131 Љуто цичи, по земљи се свија,
0132 И овако Раду проговара:
0133 ”Моли Бога, Облачића Раде,
0134 Е се н’јесам данас пробудила,
0135 Ти се не би наносио главе!”
0136 Отолен се Раде подигао,
0137 Целива се с оба побратима,
0138 Свијем путом грлом пјевајући,
0139 Пјевајући и Бога фалећи,
0140 Ђе погуби бољега од себе,
0141 Ђе гледаше и Милош и Марко.