Рада си је град градила
у њега се заградила
из њега је говорила:
„Ко разбије Раде града,
он че Раду да заљуби." 5
Оздол иде прва чета,
прва чета војничета.
Ударише - не разбише,
белу Раду не љубише.
Отуд иае друга чета, 10
друга чета све Турчета.
Ударише - не разбише,
заминуше, нестануше.
Зададе се трећа чета,
трећа чета Циганчета. 15
Ударише те разбише,
белу Раду заљубише.
Рада си је говорила:
„Ој ти косо, руса косо,
зашто сам те ред редила 20
оди рамо па до друго -
калаџије да те мрсе!
Ој ти, лице, бело лице,
зашто сам те умивала
сас водицу студеницу - 25
Ој ти, снаго, равна снаго,
зашто сам те притезала
сас тканичке свиленичке -
калаџије да те крше!“
Певач, место записа и напомена
Казивала Марија Мијалковић из Стањинца, стара 54 год. Песму забележио Бранислав Денчић.
Референце
Извор
Народне песме из Буџака. Песме забележио Бранислав Денчић. 21/1981, бр. 6, стр. 60.
