Рада Косанић избавља Гојка Десанчића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Рада Косанић избавља Гојка Десанчића

0001 Пију вино Сењани јунаци
0002 У горици под зеленом јелом,
0003 Ту долази мила стара мајка,
0004 Мила мајка госпоја Десанка,
0005 Па беседи госпоја Десанка:
0006 „Бога вама, Сењани јунаци,
0007 Ви пијете и обедујете,
0008 А мој Гојко у тамници лежи;
0009 Да је онде који од Сењана,
0010 Давно би га извадио Гојко
0011 Из проклете куле Томићеве!“
0012 Ал’ беседи Пера Мркоњићу:
0013 „Богом мајко, госпојо Десанко,
0014 Ти посини Раду Косанића;
0015 Ако Рада Гојка не извади
0016 Из проклете куле Томићеве,
0017 Нитко Гојка извадити неће!“
0018 Ал’ беседи госпоја Десанка:
0019 „А, мој синко, Перо Мркоњићу,
0020 А како ћу ја синити Раду,
0021 Кад ја Раде ни видила нисам!“ ─
0022 „Лако ћеш ти познавати Раду ─
0023 Кратка струка, а плави бркова,
0024 Црн му перчин по рамену пао!“
0025 Онда оде госпоја Десанка,
0026 По прилици познала је Раду,
0027 Раду грли око грла бела:
0028 „Богом сине, Радо Косанићу,
0029 Богом сине и светим Јоаном,
0030 Извади ми Гојка Десанчића
0031 Из проклете куле Томићеве!“
0032 Ал’ беседи Рада Косанићу:
0033 „Донес’де ми, мајко, купу блага
0034 Да ја појим по Сењу јунаке!“
0035 Ал’ беседи госпоја Десанка:
0036 „Да, мој сине, Радо Косанићу,
0037 Да је мене једна купа блага,
0038 Ја би давно извадила Гојка
0039 Из проклете куле Томићеве!“
0040 Ал’ беседи Рада Косанићу:
0041 „Ја сам ишао да извадим Гојка,
0042 Три сам купе насипао блага,
0043 И тридесет и три литре злата,
0044 И три коња под опремом врана,
0045 И три рта чојом покривена;
0046 Турци на то и не гледе благо,
0047 Веће иде петак турски светац,
0048 Они оће да обесе Гојка!“
0049 Онда оде мила стара мајка,
0050 Па донесе једну купу блага,
0051 Те је даде Ради Косанићу.
0052 Рада поји по Сењу јунаке,
0053 По Сењу и около Сења.
0054 Увече се обрекло
0055 Седамдесет и седам Сењана
0056 Да ће ићи Гојка да изваде,
0057 А у јутру нема него двадест.
0058 А кад бише на конаку првом,
0059 Онда ђипи Пера Мркоњићу,
0060 Он узима једну вина купу,
0061 Па беседи Пера Мркоњићу:
0062 „Побратиме, Радо Косанићу,
0063 Ни у моје ни у твоје здравље,
0064 Већ у оног доброга јунака
0065 Ком је жао старе миле мајке,
0066 А и своји бијели дворова ─
0067 Нек’ се натраг у повратак врати,
0068 Јер Бог знаде донети л’ ми главе!“
0069 Увече се замркло двадесет,
0070 А у јутру нема већ дванаест.
0071 А кад бише на другу конаку,
0072 Онда ђипи Пера Мркоњићу,
0073 Па он узе једну купу вина:
0074 „Побратиме, Радо Косанићу,
0075 Ни у моје ни у твоје здравље,
0076 Већ у оног доброга јунака
0077 Који ће нам о’де уодити
0078 У поноћи како и у подне,
0079 Кој’ ће ићи Гојку Десанчићу!“
0080 Онда клече Рада Косанића,
0081 И он клече на десно колено,
0082 Попи купу баш у своје здравље,
0083 Па беседи Рада Косанићу:
0084 „Побратиме, Петре Мркоњићу,
0085 Дај ми, брате, туцачке аљине,
0086 И на руке тешке букагије
0087 И у руке туцачку батину ─
0088 Ја ћу ићи Гојку Десанчићу!“
0089 Онда ђипи Пера Мркоњићу,
0090 Па му даде туцачке аљине,
0091 А на руке тешке букагије,
0092 А у руку туцачку батину.
0093 П’ онда оде Раде Косанићу,
0094 И он [оде] у Сења бијела.
0095 Гледале га Сењкиње девојке,
0096 Гледале га, па су беседиле:
0097 „А, гле курве Раде Косанића,
0098 Он одведе Гојку Десанчићу,
0099 Одведе и, ал’ довести неће!“
0100 Онда оде Рада Косанићу,
0101 Бог му дао и срећа донела ─
0102 Код тавнице ага од тавнице.
0103 Божју му је Рада помоћ називао:
0104 „Божја ти помоћ, од тавнице аго!“
0105 Ал’ беседи од тавнице ага:
0106 „Бог помогао, сужањ добар јунак!
0107 Откуд родом, откуд ли си робом?“ ─
0108 „Ја сам родом од бела Билића,
0109 А робом сам од Крача бијела,
0110 Ценили су ме тешким дуговањем,
0111 Да три куле Томићеве
0112 Да напуним и извршим благом,
0113 И да им дам триес’ три литре злата,
0114 И три коња под оправом врана
0115 И три рта чојом покривена.“
0116 Па се маша ага руком у шпагове,
0117 Па извади три дуката жута,
0118 Па дарује сужнога јунака.
0119 Ал’ беседи Рада Косанића:
0120 „Бога тебе, од тавнице аго,
0121 Да м’ отвориш на тавници врата
0122 Да ја кажем Гојку Десанчићу
0123 Шта је њега поздравила мајка!“
0124 То је агу несрећа нанела,
0125 Отворио на тавници врата.
0126 Кад опази Гојко Десанчићу,
0127 Кад опази Раду Косанића,
0128 На њега се левим насмијао брком.
0129 Ал’ удара га Рада Косанићу,
0130 Удари га ногом и опанком.
0131 Ал’ беседи од тавнице ага:
0132 „Бога теби, сужањ добар јунак,
0133 И досад су роби долазили,
0134 Али нису ногом ударали!“
0135 Ал’ је Рада знао помало латински,
0136 Па беседи Рада Косанићу:
0137 „Побратиме, Гојко Десанчићу,
0138 Одуд иду Сењани јунаци ─
0139 Откуда је понајтања кула?“
0140 Ал’ беседи Гојко Десанчићу:
0141 „Побратиме, Радо Косанићу,
0142 Од истока понајтања кула ─
0143 Три аршина мермера камена
0144 И четири суве растовине!“
0145 Ал’ беседи Рада Косанићу:
0146 „Бога теби, од тавнице аго,
0147 Мислите ли ви пуштати Гојка?“
0148 Ал’ беседи од тавнице ага:
0149 „Бога теби, сужањ добар јунак,
0150 Не мислимо ми пуштати Гојка,
0151 Још да нам је до две уватит’ курве,
0152 Једну курву Раду Косанића,
0153 Још некога Петра копилана ─
0154 Све три би курве обесили!“
0155 Онда оде Рада Косанићу.
0156 Сунце седе, мрак на земљу паде,
0157 А Сењани под кулу дођоше.
0158 Колико су они ископали,
0159 Толико је сам изнутра Гојко
0160 Док су Гојку баш наџак додали.
0161 Три стотине опростише робља,
0162 И на сваком присекоше гвожђе,
0163 А на Гојку не могу никако,
0164 И бео је данак освануо
0165 И јарко је огрануло сунце.
0166 Кад погледа Рада Косанићу,
0167 Али иде од тавнице ага.
0168 Ал’ беседи Рада Косанићу:
0169 „Побратиме, Петре Мркоњићу,
0170 Ето иде од тавнице ага!“
0171 Онда клече Рада Косанићу,
0172 Па он узе Гојка Десанчића,
0173 Па он бежи прико поља равна
0174 Као звезда прико ведра неба.
0175 А кад дође од тавнице ага,
0176 Па се попе тавници на врата,
0177 Ал’ ни једног роба у тавници.
0178 Па повика од тавнице ага:
0179 „Бол, на ноге, јаничари Турци!“
0180 Па ђипише јаничари Турци
0181 Од итрости у кошуљи танкој,
0182 Од наглости на гола коњица,
0183 Потераше Сењане јунаке.
0184 Кад јунаке састигоше близу,
0185 Онда ђипи Рада Косанићу,
0186 Па он баци Гојка Десанчића,
0187 Па он бежи прико поља равна.
0188 Ал’ беседи Гојко Десанчићу:
0189 „Побратиме, Радо Косанићу,
0190 Што то, брате, од мене уради ─
0191 Дојако је једно гвожђе било,
0192 Ти си јако и друго метнуо!
0193 Врат’ се натраг, одсеци ми главу,
0194 А проста ти моја крвца била!“
0195 То се Ради жао учинило,
0196 Па беседи Рада Косанићу:
0197 „Побратиме Петре Мркоњићу,
0198 Ово није дван’ест удовица,
0199 Већ од Сења дванаест јунака!“
0200 Па се онда Богу помолише,
0201 И онда се натраг повратише.
0202 Напред је од тавнице ага,
0203 А за њиме до триста Турака.
0204 Трже сабљу Рада Косанићу,
0205 Па погуби агу од тавнице,
0206 А на Гојку гвожђе присекао,
0207 Три аршина земље заитио.
0208 Погубише до триста Турака,
0209 Само оста једно момче младо.
0210 Ал’ беседи Рада Косанићу:
0211 „Побратиме, Гојко Десанчићу,
0212 Да остане турско момче младо,
0213 Нека иде у Гламоча бела,
0214 Што ће Турком добар глас казати
0215 Да су Турци маом изгинули!“
0216 Ал’ беседи Гојко Десанчићу:
0217 „Не остављај, брате, ни једнога,
0218 Јер ти не знаш како муче Турци!“



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.