Равно поље жао ми је на те

[Равно поље жао ми је на те]

Равно поље жао ми је на те,
Што мој драги пошета низа тe,
А не вели — остај с Богом драга!
Ни ја њему — пођи с Богом драги!
Кад је био на сред поља равна, 5
Јцдну руку на очи мцташе,
Оном вели: остај с Богом драга!
Другу руку на срце меташе,
Оном вели: опрости ми драга!
Ја ти душо опростити не ћу, 10
Док ти, драги, неуждијем св’јећу!