РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Лирске народне песме из јужне и источне Србије)

Извор: Викизворник
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ

абер — глас, вест
ага — господар, велепоседник (у Турској)
азбашча — лепа башта, перивој
ајеш — мариш
алав (ален) — црвен
албатин — поткивач
алт'н — дукат, златник
антерија — врста одеће поврх кошуље
аргат — надничар; жетелац
ард — бачва,- веће буре
аресала — допала, свидела
астал — сто
ат — коњ
ат'р — памет; воља
аџамија — млад, без искуства; неразуман; силан
бакшиш — дар, поклон
баћа — девер
бача — башта
беглија — господар, поседник
беглик — стадо
бембелика — ружичаст женски хаљетак од памука
бећар — момак; нежења
бласовеш — благословиш
бошча — платно у којем се нешто замотава
будује — бива, постоји
бучка — дрвена посуда у коју се сипа млеко, па се бућка и вади масло
вејка — гранчица
вилаетске — завичајне; светске
вој — њој
војно — момак, драган; муж
врве —узице
вресну — врекну
врне — врати; пада (киша, снег)
вулка — фута (сукња) од памука
говорџије — просци
гочи — бубњеви
грамада — гомила (камења)
двор — двориште
дел — брдо
делник — радни дан, тежатник
дерт — јад; бол; брига
димискија — сабља кована у Дамаску
додумују — разговарају, договарају се
доз (од речи дост) — пријатељ
долама — старинска одећа слична капуту (са дугачким рукавима)
дресну — тресну
друшке —- другарице
дура — стани (коњу)
душманин — непријатељ
ђидија — јунак; живахан младић
ђул — ружа
ђувеглија — младожења
ефендија — господин
заб'н — горња хаљина, зубун
завивка — покривач
загар — врста ловачког пса
зазамнеше — одјекнуше
згоди се — претвори се; деси се
зекир — драги камен
зиђ — посуда за мерење млека
з'лва — заова
зуберица — врста ласти
ибришим — свилени конац
ижа — кућа
измећарка (измићарка) — служавка
јаглук — везени рубац
јаланџи — лажан
јергени — момци
кадија — судија (турски)
калдрмџија — онај који прави калдрме (пут поплочан каменом)
каљни — блатњави
карађуз — црномањаст, човек црних очију
карај — терај
карало — свађало
карасевдах — љубавни бол
каурско — хришћанеко
кафтан — врста горње хаљине, обично од чохе
кво — шта
китка — кита, букет
к'мто — према
кноћи — увече
конак — преноћиште
лакрдија — реч, говор; шала
лелеше — лелујаше; подрхтаваше
лојзе — виноград
лудо — младо
љиљак — јоргован
љуљћа — колевка, љуљка
мале — мајко
мамудија — златан и сребрн турски новац назван по султану Махмуту
мамуран — опијен; бунован
мерак — жеља; љубав
механџи — крчмар
меџудија (меџедија) —- врста турског новца (бела и жута меџедија) назван по султану Меџиду
мини — прођи
миралај — пуковник (у Турској)
мрвку — мало, мрвица
мумуруз — кукуруз
настанула — нагазила
нишанџика (пушка) — пушка која добро стреља
обложи се — опклади се
одар — постеља, кревет
ореј — орах
оскубе — очупа
певице — девојке које певају на свадби
пелешка — сјајна плочица која је уплитана у косу
пиле — птица
пишман (бити) — покајати се
поврвел — пошао брзо
подручали — доручковали
показ — предсказање
постат — део њиве који жетеоци жању
пресед — кошница
прикажи ни се — јави нам се
проз — кроз
размерише — замириса
размирство — рат; сукоб
ракли-сапун — врста миришљава сапуна
рипа — скаче
русите — труните
сал — само
сало — село
сардисана — опкољена
седенћа — седељка; прело
сеир — гледање; подсмех
сеиз — коњушар
сејмени — јаничари; стражари
селвија — чемпрес
сеџаде (сиџаде) — кратак вунени ћилим; покривач
силав — широк кожни појас
синџир — ланац
ситна леса — коса оплетена
сновала —- навијала пређу на вратило
собули — изули
сокак — уска улица
сочица — мотка
спаија (спахија) — велепоседник
стратор — врста баштенског цвећа црвене боје
струга — трла: место гле се музу овце
тамаћарин — грамжљивац
танац — игра
терзија — кројач
трендафил — ружа
тулбен — танко фино платно; женска капа
турила — ставила
ћемер — мушки појас од коже са преградама за новац, кључеве и др.
убава — лепа
убавиња — лепота; лепотица
фес — муслиманска купаста капа, обично са кићанком
фече (фешче) — фесић
филдија — чаша од слонове кости
филџан — шољица
фрљи — баци
царчета — царева деца
цивара — свирала
чабар (чебар) — дрвена посуда за вино; мера
чадор — шатор
чардак — спрат; избочени део на спрату
чивија — чавао, клин
чирак — ученик код мајстора
чифти — двоструки, дупли
чорбаџија — газда
чукљовити —- неравни; који имају пањеве
чума — куга
џами — стакла
џан — душа
џанам (џанум) —- душо моја
џелевска — задружна; богата
џида — копље
џилит — кратко копље
џита — баца џилит (копље)

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 131-133.