Пјесна од боја 1839.

Извор: Викизворник


Пјесна од боја 1839.

0001 Закукала кукавица црна
0002 Насред тврда Скадра на Бојану,
0003 Ђе су многе до сад прокукале
0004 Од србаљске руке и оружја.
0005 А кад кука, не веселила се,
0006 Баш кад јој је вакат и вријеме,
0007 О несрећњу дневи Видовоме.
0008 То не била бозна кукавица,
0009 Но љубовца бега Бушатлије.
0010 Кука млада, јест јој за невољу,
0011 Није много доба и времена
0012 Од кад му је постала љубовца,
0013 А сада је црна кукавица,
0014 Бег се спрема на цареву војску.
0015 Спреми бега паша Хасан паша,
0016 Спреми њега с војском на Брђане,
0017 И даде му војске шест хиљадах
0018 Арбанаса убојника љута,
0019 Бескућника и безобразника
0020 Од зла оца, а од горе мајке,
0021 Те немају куће ни баштине,
0022 До у појас свијетло оружје,
0023 А на рамо брешке и латинке.
0024 Још му даде војску од низама,
0025 А низама четири табора,
0026 А за војском хазну и захиру,
0027 И топове, од боја громове.
0028 Дивно паша бега сјетоваше:
0029 "Бећир-беже, мој вјерни витеже,
0030 "Хајде мудро, не погини лудо,
0031 "Чувај твоју главу на рамена
0032 "Од Србина турског душманина.
0033 "Хајде с војском варош-Подгорици,
0034 "Успут узми варош Подгорицу,
0035 "И њезине околине љуте,
0036 "Пак отолен Спужу крвавоме.
0037 "Ту ћеш око с војском учинити,
0038 "Док с’ одморе коњи и јунаци,
0039 "А отолен удри на Брђане,
0040 "Попали им села по ђенару,
0041 "Посијеци Брцка крајичника,
0042 "А пороби робље по крајини,
0043 "Зароби ми младијех влахињах,
0044 "Те су згодне за мога харема,
0045 "Доведи их Скадру бијеломе.
0046 "Но кад пустиш војску на крајину,
0047 "Напред пусти љуту Арбанију,
0048 "За њом стави низам у параду,
0049 "Солдатију све у дуге врсте,
0050 "Нек су тврде плећи Арбанији,
0051 "Са низамом убојне топове;
0052 "За низамом зиле и борије,
0053 "И добоше што замећу кавгу,
0054 "Од страшљивца те гради јунака,
0055 "Сатри с војском све влашке крајине
0056 "Од Жабљака до тврде Фундине."
0057 Бег се паши поклонио дивно:
0058 "Фала, пашо, мили господаре!
0059 "Ја ћу тебе дивно послушати,
0060 "И дивно ти поса оправити,
0061 "Попалићу све влашке крајине,
0062 "А посјећи влашке крајичнике,
0063 "А поробит’ робје по крајини,
0064 "Напунити харем влахињама,
0065 "Све ђевојком и младом невјестом,
0066 "То је жеља од мога рођења.
0067 "Шест сам пашах до сад престојао
0068 "У бијелу Скадру на Бојану,
0069 "Свакога сам по реду молио,
0070 "Да ударим с војском на кауре,
0071 "Не би ли ми Бог и срећа дала,
0072 "Да осветим главу везирову,
0073 "Мога стрица Махмута везира,
0074 "Кога су ми они изгубили,
0075 "И сатрли оџак Бушатлића,
0076 "А ти ми је даде без ријечи,
0077 "Фала теби и госпоцтву твому."
0078 И паши се поклонио дивно,
0079 Па окрену силовиту војску,
0080 Навезе је на Блато широко,
0081 Па извезе пољу Ћемовскоме,
0082 А отолен варош-Подгорици.
0083 Ту је један конак преноћио.
0084 Успут узе Подгорицу листом,
0085 И остале околине љуте.
0086 Пак отолен војску окренуо,
0087 С војском паде Спужу крвавоме,
0088 И у Спужу око учинио.
0089 Ту ми стаде за неђељу данах,
0090 Сваки дан ту пуштаваше војску
0091 На Пипере и на Мартиниће.
0092 Ал’ се лако не дају Брђани,
0093 Но се бране храбро и витешки,
0094 Особено храбри Мартинићи,
0095 И Стијена крвава крајина.
0096 Сваки данак бој огњени бију,
0097 Сваког данка, а све без престанка.
0098 Није шала, драги побратиме!
0099 У Стијену и у Мартиниће
0100 Има на број педесет јунаках,
0101 Што је мртва и што је рањена,
0102 Све бирана лахца и момчета,
0103 Без остале Брцке покрајине.
0104 Кад неђеља напуни се данах,
0105 Једно јутро бјеше уранио,
0106 Уранио беже Бушатлија
0107 Приђе зоре и приђе данице,
0108 Те пуштио кроз војску теларе:
0109 "Хазар да сте, пјешци и коњици,
0110 "Ко је пјешак, притежи опанке,
0111 "А коњици, коње хазурајте,
0112 "Ере ћемо зором ударити,
0113 "Ударити на влашку крајину."
0114 Похиташе пјешци и коњици,
0115 Посриједи пушке дофатише.
0116 Тако беже разређује војску:
0117 Једну даде Хоту Хасан-аги,
0118 Буљумбаши од све Малесије,
0119 Дв’је хиљаде љута Малнисара,
0120 Каменштака љута убојника,
0121 И даде му Лекића спахију,
0122 Са спахијом листом Подгорицу,
0123 Да он удри на село Јаштребу;
0124 Другу војску бјеше оставио,
0125 Оставио низам уређени
0126 По бријегу ријеке Сушице,
0127 Да су тврђе плећи Арбанији;
0128 А бег силну војску подигнуо,
0129 Шњом окрену пут села Косића.
0130 Велика је сила у Турчина,
0131 Све је поље војска уфатила:
0132 Од ријеке Зете до Сушице
0133 Коњ до коња јунак до јунака,
0134 Над војском се вијаху барјаци
0135 Као љетни по небу облаци.
0136 Баш једанак војске ударише,
0137 Кад бегова на селу Косићу
0138 Тад’ агина на село Јаштребу.
0139 У мах војска бјеше опалила,
0140 Попалила чобанске стајнице,
0141 Али села опалит’ не могу,
0142 Е сељани села не даваху,
0143 Бране села огњем из пушаках.
0144 Ал’ је љута пушка одољела,
0145 Арбанаси љути насрнули,
0146 Жељни главах, а жељни оружја,
0147 Жељни пљачке, а жељни плијена.
0148 И Бог знаде ћаху одољети,
0149 И још много јада поградити,
0150 него мала помоћ прискочила,
0151 Помоћ мала, ма срећа велика,
0152 Прискочило тридест Брајковићах,
0153 Све војника једнакога лика.
0154 И са стране они ударише
0155 На Хасана од Хотах главара,
0156 На спахију и његову војску.
0157 Препаде се хага Хасан-ага,
0158 Мњаше хага да је поточ виша
0159 Да приспјеше крајичници љути,
0160 Плећи даде, а бјежати стаде,
0161 А за њиме Лекићу спахија,
0162 А за њима сва њихова војска,
0163 Издадоше бега Бушатлију,
0164 Издадоше, црн им образ био!
0165 Ал’ не бјежи беже Бушатлија
0166 И његова љута Арбанија,
0167 Но уриша беже без престанка,
0168 Да попали села по крајини.
0169 У то друга поточ прискочила,
0170 Јест крвава села Ћуриоца,
0171 Загарчани и Покрајвођани,
0172 И Лакићи, љути убојници.
0173 Слећеше се триста крајичника,
0174 И на бега снажно ударише.
0175 Бој се бије, а гину јунаци,
0176 Пала тама Косовијем лугом
0177 Од брзога праха и олова,
0178 Од стајницах, те пождише Турци;
0179 Стоји фиска у бој крајичника,
0180 Ћерају се војске по мегдану,
0181 По мегдану пољем широкијем
0182 Два сахата тамо и овамо.
0183 Кад у трећи сахат уљегоше,
0184 Тадар Срби Бога покликоше,
0185 А на Турке мушки ударише.
0186 Нож сијева, крв се пролијева,
0187 Стоји јека рањених јунака:
0188 Неки веле: "Леле мени, мајко!"
0189 Неки куне пашу Хасан-пашу:
0190 "А ва’, пашо, јада дочекао!
0191 "Што нас посла на љуте Брђане,
0192 "Затријеше твоју Арбанију."
0193 Турци вуку мртве и рањене
0194 Пут крвава Спужа на крајину,
0195 А Брђани своје не гледају,
0196 Већ једнако бојем уришају.
0197 У то Турци плећи обратише,
0198 Крајичници у њих ударише,
0199 Ту се проли крвца од јунаках
0200 Како бурна киша из облаках.
0201 Но искочи момче из Брђана,
0202 Мирко Токов од села Лакићах,
0203 Те уфати живога Турчина,
0204 Диздаревић-бега Насул-бега,
0205 Под пусатом и свијем оружјем,
0206 И без ране и без главе мртве,
0207 И бегову откинуо главу.
0208 Бјелопавлић разагони Турке
0209 Како вуци устрашене овце.
0210 Наћераше бега Бушатлију,
0211 Око бега сто и тридест другах,
0212 На обалу Зете валовите,
0213 Дочекаше јадни Мартинићи
0214 С оне стране студене ријеке,
0215 И на Турке огања наложише:
0216 С ове стране љути крајичници
0217 С ножевима у бијеле руке
0218 Међу Турке загон учинише.
0219 Ту искочи момче Брајовицко,
0220 А на име Брајовић Кезуне,
0221 И уфати бега Бушатлију
0222 На витеза хата под оружје.
0223 Тако Кезу Бог и срећа дала,
0224 Те му бего рану не удари,
0225 А он бегу главу уграбио,
0226 Друго момче хата дебелога,
0227 Треће момче свијетло оружје.
0228 Па ми треће момче искочило
0229 Од малога братства Калезићах,
0230 А на име Радовић Новица,
0231 Ах какав је, весела му мајка!
0232 Науснице нема ни брковах,
0233 Још му нема ни шестнаест љета,
0234 Дуге пушке у бој не понио,
0235 Него једну малу у појасу.
0236 Он на љуту гују нагазио,
0237 На Турчина Малића ћехају,
0238 Буљумбашу од све Тосканије,
0239 Који се је курва потежао,
0240 И довео Тосканију љуту,
0241 Да потире српске покрајине.
0242 Он Турчину загон учинио,
0243 Но га Малић сабљом дочекао,
0244 Но се момче листо намјерило,
0245 Те му Турчин не пос’јече главу.
0246 Сину момче како змија љута,
0247 Уграби му иза сабље руку,
0248 И низ хата нагнуо ћехају,
0249 А упири своју пушку малу,
0250 И Малића дивно погодио,
0251 Саломи му чело под саруком;
0252 Паде Малић с вранца дебелога,
0253 Новица му сабљу уграбио,
0254 И с њом му је главу откинуо.
0255 Крајичници соколови сиви
0256 На обалу пофаташе Турке,
0257 Ту педесет главах посјекоше,
0258 Осамдесет осталих Тураках
0259 У ријеку Зету поскакаше.
0260 У то стаса ћенар и крајина,
0261 Стаса, побре, хиљаду момчади
0262 Од племена Бјелопавлицкога,
0263 Дотрчаше браћи у помоћи.
0264 Ал’ за фајду, драги побратиме,
0265 Ере Турци бјеху умакнули,
0266 И у Спуж се тврди затворили.
0267 Кад се стаде поточ и војници,
0268 На једно се мјесто окупише,
0269 Из трипута шемлак учинише,
0270 И отлен се натраг повратише,
0271 Пјевајући и пушке мећући,
0272 Накићени турскијем оружјем,
0273 И многијем турскијем главама.
0274 Главе турске носе на Цетиње,
0275 Те Цетиње шњиме окитише.
0276 Ал’ витези даре задобише
0277 За њихову храброст и јунаштво,
0278 Задобише јуначке медаље,
0279 То је дика у свијет војника.
0280 Нек их носе, нека се поносе,
0281 Јер су они крило од крајине,
0282 Од крајине крвљу обливене.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.