Пјесма рањеног солунског добровољца
Болан јунак у Охриду лежи,
њему глава црној земљи тежи.
Сеји братац ситно писмо пише:
„Сејо моја, срце из њедара,
тешка бола брата ти обара. 5
Већ три дана мени пале свијећу,
сејо моја, да л' те вићет' нећу.
Збогом поља, збогом виногради,
збогом моји сви другови млади,
збогом цуре што сте са мном биле, 10
што сте са мном ситно коло виле
уз тамбуру код те цркве наше,
очи моје сад се заплакаше,
груди моје шире се од јада,
скоро ће ме закопати млада, 15
са цркве ће тужно звона бити.
Ожал'те ме, немојте то крити.
Носиће ме четири војника.
Драги оче, нека ти је дика
што сам тако храбар војник био, 20
своме роду спомен оставио."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
