Пучина/34
< Пучина
Х
Гђа ЖИВКОВИЋКА, гђа НИКОЛИЋКА, КАТИЦА, ПРЕЂАШЊИ
КАТИЦА (улази на средња врата): Две госпође желе...
ВЛАДИМИР: Нека изволе...
КАТИЦА (повлачи се).
ВЛАДИМИР: То су оне.
ГЂа ЖИВКОВИЋКА (улази под шеширом, са њом г‐ђа Николићка. Врло су љубазне према Јованки): Добар дан, госпођо.
ЈОВАНКА (која постаје колико је то могуће љубазна, иде им у сусрет): Добар дан, госпође, добро ми дошле! Тако вас
давно нисам видела. (Нуди им да седну.)
ВЛАДИМИР (клања се) Моје поштовање.
Гђа ЖИВКОВИЋКА и гђа НИКОЛИЋКА (хладно се поклоне Владимиру и заузму места).
ВЛАДИМИР (за се): Изгледа да је Станковић већ учинио своје. (Гласно) Допустите, госпође, да се Ја удаљим. (Поклони се, као
и оне њему, и оде.)
|