Пуче пушка, по њу пуче друга

[Пуче пушка, по њу пуче друга]

Пуче пушка, по њу пуче друга
по прилике мили кум дооди,
устанете свекре и свекрво,
приватете коња кумовога,
и на коња кума и кумицу, 5
приватете два венца зеленца,
да си венча кума и кумицу.
ГЂ

Певач, место записа и напомена[уреди]

Д. Девић, КИС, 2, с. 490, доноси из Галибабинца (1966. првале Тина Миловановић (1901) и Варадинка Жикић (1906), в. и списак казивача) варијанту која гласи:"Еј! Пуче пушка, двори зазамнеше./То прилика мили кум да иде./Ту искочи мајка младожењска,/ Те привати коња кумовога,/ Одведи га у ладни подрума,/ И тури му траву детелину." Чини се да запис (или казивање) одступа од своје логике сегментом "То прилика" или несагласјем глаголског времсна (3-4) и (5-6) стиха.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. Х.