Пут путујев китени сватови;
нигде не ги ветри подунали,
нигде не ги слунце огрејало.
Кад дођоше на вр на планину,
ал’ подуну ветар горјанине, 5
па подиже јагл’к на девојку.
Сину лице како јасно слунце,
и огреја китени сватови,
и огреја гору и планину, —
чак се види до војнови двори! 10
