Путници
| Путници Писац: Јован Грчић Миленко |
Путник
Ој, поточе бистра ока,
Помого̑ ти бог!
А што си се отиснуо
Од извора свог?
Поток
Ој, путниче ведра чела
Помого̑ ти бог!
А што си се отргнуо
Од селанца свог?
Путник
Село ми је мало, брате,
Узак му је скут:
Отргох се — у даљину,
На живота пут.
Поток
И извор је мали, брате,
Наспрам нада мог;
Ја у море, ти у горе!
Помого̑ нам бог!...
И гледало их пролеже младо,
И слушало им одважни глас,
И молило их, на путу даљном,
Да с’ кадгод сете, ох, сете нас!...
А поток оде; а путник оде.
На коју страну? — Ко ће да зна!...
О, песмо моја, спроведи вољно,
Спроведи срећно путника два!...
Извор
[уреди]- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 71-72.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|