Путник (а)
Не могу даље! Овдје ћу стати,
Гора ће мени покоја дати.
Гора је вазда примала оне
Што љуто пате и што их гоне.
Ноћ је свијетла, мека и плава;
Мирише земља, мирише трава.
Попале сјенке, а као срма
Планински поток тече из грма.
Преда мном доли малено село
Под танким димом у сан се свело.
Пред њим ријека пољем кривуда,
И зрело класје њиха се свуда.
Овдје под јасен мирно ћу лећи
И сан ће тихо кô поток тећи.
Мириши, горо, мирисом здравим!
Покри' ме, небо, покровом плавим!