Путник (а)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Не могу даље! Овдје ћу стати,
Гора ће мени покоја дати.

Гора је вазда примала оне
Што љуто пате и што их гоне.

Ноћ је свијетла, мека и плава;
Мирише земља, мирише трава.

Попале сјенке, а као срма
Планински поток тече из грма.

Преда мном доли малено село
Под танким димом у сан се свело.

Пред њим ријека пољем кривуда,
И зрело класје њиха се свуда.

Овдје под јасен мирно ћу лећи
И сан ће тихо кô поток тећи.

Мириши, горо, мирисом здравим!
Покри' ме, небо, покровом плавим!