Путник (Ј.Г. Миленко)

Путник Писац: Јован Грчић Миленко

Разбол’о се млади путник,
Па на туђа врата куца:
»Отворите, добри људи,
Од бола ми срце пуца!«

То милосна дева чула,
Па у кућу странца пушта;
Ох, ал’ му је лице бледо,
У срцу је бола тушта!

Постељу му брже стере,
Па му хлади чело врело;
Ал, он је тамно гледа —
К’о да му је сунце село...

»Двори, двори, ћери моја!
На путника добро пази!
Двори њега као брата,
И од њега не одлази!...«

И двори га дева мила.
Али заман свака нега:
Од путника умиљатог
Брзокрило живот бега.

Ручицу јој на груд стиска...
Под њом срце куцат’ стало;
А девојче милостиво
Прежалосно зајецало:

»Ходи брже, мајко мила
Изда’ну ми добар брате!
Ох, горко ћу да закукам
Када стану да га прате!...«

У Черевићу, 1868.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 73-74

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.