Пуста болест у св'јет ударила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


 

Пуста болест у св'јет ударила

Пуста болест у св'јет ударила,
мори пуста и старо и младо,
а раставља и мило и драго,
у бијеле сердареве дворе.
Најприје се сердар разболио, 5
разболио, па и преболио.
Два су му се сина разбољела,
двије му се шћери разбољеле,
двије му се снахе разбољеше.
Умријеше два Сердаревића, 10
и двије шћери старога сердара,
и двије снахе старога сердара,
у дану је све то преминуло.
Старијег му сина изнесоше,
и другог му сина изнесоше, 15
и пред њима коње изведоше,
да не муче коњи у подруму,
да их пусте на телала дају.
Кад старију снаху изнесоше,
пред њом носе бешу од мерџана, 20
у бешици премнејако чедо,
ах, да чедо на дојиљу даду!
Кад му млађу снаху изнесоше,
пред њом носе кутију прстења,
да их пусте на телала дају. 25
Кад старију шћерцу изнесоше,
пред њом носе соргуч од бисера,
да га пуста на низиљу дају.
Кад му младу шћерцу изнијеше,
пред њом носе ђердеф од мерџана, 30
на ђердефу вида сухо злато,
да је пусту на везиљу дају,
да не тамни у њедрима злато.
За њима је сердар излазио,
о два штапа на авлинска врата: 35
"Аох, сине, грдне ране моје,
моји синци, договори моји,
снахе моје, разговори моји,
шћери моје, послушнице моје,
јадан ти сам иза вас остао!" 40
То изрече, а душицу пусти.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Босанска вила, 1/1886, 5, 79.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 208-209.