Птица

Зими Писац: Милета Јакшић

Лепрша л’ се жути листак
На прозору моме — —
То утече мала птица
Ветру леденоме.
Не хране је зрном, бубом
Поља, шуме беле,
Већ сад моли људска срца
Да јој што уделе. — —
Ох, даћу ти мрве хлеба,
Знам ја, шта су јади,
Кад се крила мрзну, срце
Умире од глади —
Сиромашан, без љубави,
К’о птица гоњена,
Зар сам једном закуцао
На оканца њена.
Знадох, рајска пића лежи
У том срцу тамо.
Подметн’о сам гладну душу:
Мрву, мрву само!
Ломила је златно срце,
Другом расипала,
Ал’ на моје срце није
Ни мрвица пала.

Извор

1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 3, стр. 67.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.