Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.
Гладни пси упазе у реки коже, од табагџија ту мештнуте да се киселе. Ради бијаху јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну пијући пре него дo кожа дођу.
Наравоученије
„Stultum consilium non modo effectu caret, sed ad perniciem quoque mortales devocat: Будаласти совјет не само дјејствија лишава се, но и у погибел људе привлачи.”
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2580 година.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 209 година.
